Душко Велковски: СИЛОВАЊЕ ПРАВА – ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО ПРАВО И ПРАВДА?

Душко Велковски: СИЛОВАЊЕ ПРАВА – ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО ПРАВО И ПРАВДА?
ПРИВРЕМЕНО ИЗМЕШТАЊЕ ПОСТАЛО ТРАЈНО? Дечије право као и родитељска права СА или БЕЗ икаквих права?
Силовање права – све овде написано дешавало се у Првом основном суду у Београду…. Храму Правде… Сада знам зашто су Јустицији везане очи…
Да ли су Центри за социјални рад постали четврта грана власти јача од Законодавне, Извршне и нарочито Судске власти? Ко коме суди и пресуђује у име народа?
Након маратонског суђења родитеља са Центром за социјални рад за повраћај свог детета а које им је одузето од стране овог Органа још 03. октобра 2017. године у раним јутарњим сатима, без судске одлуке и икаквог писаног акта а који је тек накнадно донет у виду некаквог „Привременог закључка о хитном измештању детета“ од стране Центра за социјални рад (који, да се подсетимо, још увек није Суд па ни тзв. „Страшни Суд“), агонија ове породице се и даље наставља.

Устројство иоле цивилизоване државе и друштва почива на три гране власти али очито да паралелно постоји и четврта (владина или невладина) која је снажнија, јача и моћнија од ова тзв „три стуба“ и чије ингеренције сада већ увелико превазилазе овлашћења и надлежности прописане највишим правним актом тј Уставом и исти потапају и чине ништавим. И то све на праву непознате начине јер чему онда служи право и чему служе Судови? Чему онда тзв. „подела на Законску, Извршну и Судску власт“ ако она у стварности и не постоји?

Живот са родитељима
Члан 60
(1) Дете има право да живи са родитељима и право да се родитељи о њему старају пре свих других.

(2) Право детета да живи са родитељима може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.

(3) Суд може донети одлуку о одвајању детета од родитеља ако постоје разлози да се родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.

Поступајући судија Првог основног суда у Београду донео је након интервенције Вишег Суда да родитељи имају права на суђење у разумном року (погледати позитивне прописе и рокове који су Законима одређени и где не постоји дискреционо право судија да развлаче овакве врсте процеса еонима) и који је (Виши Суд) одредио 30 дана као крајњи рок за доношење Решења од стране поступајућег судије, првостепени судија је коначно и донео на једвите јаде Решење у корист родитеља које је постало и правоснажно. Тужилац је био Центар за социјални рад, Социјални нерад или Социјални неред а који је захтевао ПОТПУНО ЛИШЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА ОД ОБА БИОЛОШКА РОДИТЕЉА.

Стални, угледни и реномирани судски вештак је у својој врло опширној и до крајњих граница темељној опсервацији, на читавих 15 страна (8 страница за оца и 7 страница за мајку) непобитно утврдио да су оба родитеља у потпуности способна за вршење родитељског права.

Поставља се логично питање чему онда медицинско судско вештачење ако га Суд или Орган (Центар за социјални рад) не уважава или грубо игнорише?

Друго круцијално питање јесте ЗАШТО је дете још увек одвојено од својих родитеља? Зашто Суд није одредио привремену меру враћања детета њеним БИОЛОШКИМ родитељима и ЗАШТО им онемогућава виђање детета више од 9 месеци? По ком то Законском основу? По којој међународној конвенцији? По ком међународном и домаћем праву када је Норвешка држава управо и баш због тога ОСУЂЕНА од стране Суда за људска права у Стразбуру? Погледати случај: CASE OF JANSEN v. NORWAY – European Court of Human Rights (ECHR).

НОРВЕШКА ЈЕ КРШИЛА ЉУДСКА ПРАВА У СЛУЧАЈЕВИМА ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ! – Закључио је Европски Суд за Људска Права у Стразбуру

По предмету где је требала бити донета Привремена мера за враћање девојчице њеним биолошким родитељима а како је судија и изјавила родитељима (*по сведочењу самих родитеља) да ће је донети у наредних неколико дана, настао је неразумни и несхватљив прекид јер се Привремена мера очекивала „у наредних неколико дана“. Од тада су прошли месеци… Судије су заћутале а њихово ћутање пара уши и чује се до неба.

Уместо Привремене мере коју су родитељи с нестрпљењем ишчекивали, подигнута је нова Тужба против оба родитеља, опет и поново за потпуно лишење родитељског права и опет и наново од оба биолошка родитеља. И то све и поред налаза сталног судског вештака, и то све и након тек окончаног судског поступка за утврђивање родитељског права по Тужби истог тог Центра за социјални рад. Одлука суда постала је правоснажна а Центар за социјални рад поднео је НОВУ ТУЖБУ ПО ИСТОЈ ПРАВНОЈ СТВАРИ!

Res Iudicata (Пресуђена ствар)
По истом питању на основу исте чињеничне грађе, између истих странака, када се донесе судска одлука која је постала правоснажна и извршна НЕ МОЖЕ СЕ ПОНОВО ПОКРЕНУТИ СУДСКИ ПОСТУПАК.
Тумачење права – ПРАВНА ХЕРМЕНЕУТИКА
Орган – Центар за социјални рад, видевши у ком правцу ствари иду повукао је своју Тужбу готово у задњем тренутку тако да је целу већ решену ствар поставио у правну апорију илити безизлазну тешкоћу. По Члану 202 став 3 ЗПП-а, у случају повлачења Тужбе може се опет подићи нова Тужба и то је Тужилац тј Центар за социјални рад и урадио. Повукао је Тужбу да би подигао нову. То може да ради бесконачно много пута… до пунолетсва детета. Такав је Закон о парничном поступку који важи у земљи Србији…

ПРАВО И ПРАВДА – Право је уметност доброте и правичности
Не треба ли ПРАВО да служи животу!? Оно не постоји себе ради…

Према Целзу, кога Улпијан хвали (ut eleganter dicat Celsus – Kao što elegantno kaže Celz): “Право је уметност доброте и правичности!” (ius est ars boni et aequi – lat.).

Целз додаје да познавати законе не значи држати се њихових речи, већ смисла и намене! (Scire leges non hoc est verba earum tenere, sed vim ac potestatem. – lat).

Лепо и тачно речено!

Међутим…
Као да се чекало управо на нову Тужбу да би се избегло доношење Привремене мере и обуставио поступак који је у надлежности потпуно другог судије. Предмети нису спојени али могу бити као што је то било претходног пута. Десило се да је поступајући судија обуставио не само Привремени меру већ цео поступак. Намеће се питање: Зашто!?

Одговор можда можемо наћи у новом предмету по новој Тужби Центра за социјални рад против родитеља.

Већ на првом рочишту дошло је до, благо речено, скандала. Адвокат, бранилац, овлашћени правни заступник родитеља, био је прекидан док је износио одбрану, извртане су његове речи, записник на суђењу је састављан на начин да није одражавао оно што је адвокат родитеља и изјављивао. Његове речи нису налазиле пут до записника… И наравно да он није једини адвокат коме се то десило када су у питању Тужбе Центара за социјални рад за потпуно лишење родитељског права. Готово идентичан случај задесио је и једног од најчувенијих адвоката који је због тога тражио да се суђења снимају аудио и видео и да се записници потписују тек након упоређивања идентичности садржаја. Оно што је фрапантно јесте да се чак и тада покушавала изменити садржина записника!

На све то је и сам бранилац ове несрећне породице реаговао у више наврата. Добио је одсечан и врло необичан одговор, потпуно неразумљив:

– „Нећете Ви мене учити како се прави Записник!“.

А тај и такав записник он је требао да потпише… Записник који не одражава право стање ствари, у коме су изостављене виталне и кључне тачке одбране, где одбрана практично није ни унета… Њему није дат никакав простор за одбрану док је супротној страни дато све што се могло дати. Дакле, записник са суђења би можда требало да прави Центар за социјални рад и да само понуди унесрећеним родитељима и њиховим правним заступницима на потписивање. Кадија те тужи, кадија ти суди добија свој пун смисао.

Постоји ли право на одбрану од Центара за социјални рад?
Такав и тако срочен записник адвокат је наравно одбио да потпише.

А који би га савесни бранилац и потписао као таквог?

У чему је онда поента суђења?

Постоји ли или не ПРАВО НА ОДБРАНУ?

Или је све то само још једна фарса у непрегледном низу…

Довести до очаја странке у поступку постаје нова дисциплина у Правној науци Србије чини се…

Безброј је таквих случајева и зато је Србија прва у Европи по Тужбама Суду за људска права у Стразбуру. Овај Суд је и буквално затрпан поднесцима грађана Србије. Наравно, ово није једини случај. Али и о тим другим случајевима ће бити више речи како би се осветлило тзв. MATRIX суђење, потпуно шаблонизирано од стране чини се неформалних центара моћи на чијим канцеларијским столовима стоје налепнице УСАИД и других организација које су нити владине нити невладине или и једно и друго, најчешће комерцијалног типа ваљда зато што је на снази тзв “потрошачко друштво” где је све роба. Такве “рекламе” и прескупи “поклони” свакако се не би смели појављивати ни на чијем столу, ни у каквој установи, нарочито не државним. Њихова улога само слепима још није јасна и наравно да врло и веома не само да утиче на правично и праведно суђење већ шаље јасну поруку свима ко је газда у кући у поступцима који превазилазе Кафкијански.

Након бурног рочишта, које је чини се са правом било бурно, правни заступник родитеља тражио је изузеће поступајућег судије у овом ново-старом предмету са малом вероватноћом да ће се то и десити.

Од Храма Правде до гробнице права
Све се ово дешавало у Првом основном суду у Београду …. Храму Правде …

Након тражења изузећа, рочиште је завршено како и бива. Резигнирани родитељи изашли су напоље, у чуду посматрајући велелепну зграду која би требала да доноси правду људима. Посматрали су зграду и упослене у њој који требају доносити правду свима онима и свуда тамо где је правда повређена. Тешко је када правда крвари… а још теже је ако је уопште и нема…

Посматрали су зграду која је сада Суд… а доскора је била зграда БК Телевизије у власништву Браће Карић чувених интелектуалаца, академика и почасних чланова академија наука и уметности… а нешто пре тога била је то зграда Аероинжењеринга… и чини се да је једино тада када су у њој седели реномирани инжењери, светски признати експерти, имала свој смисао и своју сврху. Има ли је сада?

Чист Hollywood ако није и дубље
Како је ко дошао до чега видећемо у наставку (прескачемо Теленор и Браћу Карић јер за њих у овом тексту нема места) – овде се пише о свима онима којима се отима, узима, одузима па сада чак, чини се, и право на фер и поштено суђење у разумном року. Све то након што им је одузето дете и то без одлуке суда.

Суд није донео одлуку да се дете одузме од родитеља али суд треба да донесе одлуку да се дете врати? Суд треба да донесе одлуку да родитељи виде своје дете!? Фали само логика… и понеко дете…

Отац који је 12 пута дао крв да спасе туђе животе лош је човек?
Нико није рађао децу да би им други узимали без могућности да их виде читавих 9 месеци… да биолошки родитељи не знају у каквом је стању њихово дете… здравствено… емоционално… треба ли јој нешто… недостаје ли јој нешто… да ли је уопште жива…

Наравно да недостаје све. Недостаје оно што највише вреди а нема еквивалент у новцу нити свом благу света. Родитељска љубав и топлина може ли се ичим заменити? Неко је у својој утроби носио 9 месеци дете и донео на овај свет а деца се по правилу рађају из љубави. И нису на продају. Или бар не би требала бити…

Читавих 9 месеци родитељи не могу да је виде… нити да је чују… 9 месеци… вечност цела. Баш онолико колико је потребно да се створи нови живот…

Код људске врсте девет месеци се ствара живот… док исти може да нестане трептајем ока и у делићу секунде…

Какав је однос између права и морала!?
Примењујући ПРАВО судија мора да води рачуна о МОРАЛНИМ НАЧЕЛИМА, О ПРАВИЧНОСТИ!

Те две врсте правила понашања међусобно се прожимају, али су правила морала ипак строжа и суптилнија!

“Није све часно што је законом допуштено.” (Non omne quod licet honestum est – Paul, D. 50.17. 144)

ПРАВО налаже да родитељи имају право да буду са својом децом
Не улазећи овом приликом дубље у правну природу ствари ипак се морамо осврнути на Пресуду Европског Суда за Људска Права у Стразбуру који је основан од стране Савета Европе (Council of Europe) која је недвосмислена и потпуно децидна (можете је погледати и преузети у целости на 32 стране – CASE OF JANSEN v. NORWAY – European Court of Human Rights (ECHR) – Council of Europe.

И управо због оваквог кршења основних људских права и слобода зајамчених Европском декларацијом о људским и грађанским правима Норвешка је осуђена од стране Европског суда за људска права у Стразбуру а што можете погледати ОВДЕ.

Нисмо видели ни чули наше дете више од 240 дана!
Свако има право на заштиту приватности и породичног живота
Члан 8 Европске конвенције о људским правима. Овај члан Европске Конвенције о Људским Правима наводи да свако има право на заштиту приватности и породичног живота.

ЧЛАН 8. Европске Конвенције о Људским Правима
Право на поштовање приватног и породичног живота

Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.
Јавна власт се не меша у вршење овог права, осим ако је такво мешање предвиђено законом и ако је то неопходна мера у демократском друштву у интересу националне сигурности, јавне сигурности, економске добробити земље, спречавања нереда или спречавања злочина, заштите здравља и морала или заштите права и слобода других.
Родитељима НИЈЕ ОДУЗЕТО РОДИТЕЉСКО ПРАВО! Напротив стални Судски вештак на читавих 15 страна донео је Закључак којима се потврђује да су ОБА РОДИТЕЉА У ПОТПУНОСТИ СПОСОБНА ЗА ВРШЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА!

Како и зашто онда не могу ни да чују нити да виде своје дете!?

Не заборавимо да је ПРАВО НАСТАЛО ОД ПРАВДЕ КАО ОД СВОЈЕ МАЈКЕ
*
Родитељи нису ни видели ни чули своје дете од 03. марта 2018 године … данас је 15.12.2018. … они сваки дан броје дане а сваки секунд вечност им је цела… садашњи тренутак је вечност.

КО ТО ИМА ПРАВА ДА РАЗДВАЈА ПОРОДИЦЕ ПО ЦЕНУ НЕСАГЛЕДИВЕ ШТЕТЕ ДЕТЕТА И НЕИЗМЕРНЕ ПАТЊЕ РОДИТЕЉА!?
Да ли је то у интересу детета?
Да ли је то у складу са Европском Повељом о људским правима коју је и домицилна земља потписала? Земља чуда где се све ово дешава… Да ли је то у складу са здравим разумом…

Сада знамо зашто су Јустицији везане очи…

Уместо епилога
Чини се да је овде потребан рестарт… самих себе. Ако останемо овакви какви јесмо сасвим је извесно да нећемо далеко догурати. Показали смо како се иде уназад и то светлосном брзином. Показали смо како једно друштво може да иде у погрешном правцу. Хајде сада да покажемо да смо људи. Не кошта ништа а вреди. Будимо људи.

Душко Велковски: СИЛОВАЊЕ ПРАВА – ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО ПРАВО И ПРАВДА?
ПРИВРЕМЕНО ИЗМЕШТАЊЕ ПОСТАЛО ТРАЈНО? Дечије право као и родитељска права СА или БЕЗ икаквих права?
Да ли су Центри за социјални рад постали четврта грана власти јача од Законодавне, Извршне и наро…


Source: Паланка на вези Г+ (http://feeds.feedburner.com/gppalankaonline, https://gzajednicavestinewsnovosti.page.link/vestinewsnovosti)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »