„Велика Албанија“ је пројекат НАТО и ЦИА

Реална је опасност од даље радикализације ситуације на Косову и Метохији и покушаја да Албанци опет уђу са оружјем на север покрајине, упозорава историчар Александар Раковић, који сматра да ће се то догодити у не тако далекој будућности.

 

Раковић овако коментарише изјаву која се могла чути на протестним окупљањима у Косовској Митровици да се чека само нови Рачак и Маркале, па да Албанци окупирају север.

„До окупације ће сигурно доћи“, не сумња Раковић и објашњава да је циљ да се Албанци изласком на Јариње и Брњак повежу са санџачким сепаратистима, где председник СДА Санџака Сулејман Угљанин попуно отворено говори о великоалбанским плановима.

Угљанин је ових дана председника Албаније Иљира Мету, који је боравио у Рожајама, поздравио на албанском, подсећа историчар у емисији „Спутњик интервју“ уз констатацију да Албанци желе да заокруже простор „Велике Албаније“ који би сезао до Сјенице, при чему би процес обухватио и Македонију, као и Прешево и Бујановац, док „Црну Гору неће дирати док не заврше са црногорским Србима“.

Оцењује и да је потпуно извесно да ће Албанци формирати војску, „можда не сутра, али прекосутра да“, при чему, додаје, главни сценаристи седе у Вашингтону. „А то није ни Трамп ни Помепо, то је дубока држава која је кроз ЦИА и те како овде укорењена. Имају намеру да потпуно подрију наш простор, да нам направе још једно уско грло које би одвојило Србију од Херцеговине. То је био и план Аустрогуарске и Турске – да се направи санитарни кордон и да се српство на Балкану потпуно распарча“, објашњава Раковић.

Ипак, напомиње, не значи да ће се то и догодити, али ми морамо да будемо активнији у тој шаховској партији и да играмо мудро.

Новинарка часописа „Српска економија“ Љиљана Сталетовић указује да о плановима Албанаца речито говори пета седница косовске и албанске владе одржана у понедељак у Пећи, која је била корак даље у интеграционим процесима на линији Приштине и Тиране.

„Такозвано Косово и Албанија су од 2009. потписали 19 споразума о сарадњи, углавном из области економије. Не треба заборавити да је Албанија Приштини дала део руке Драч“, каже Сталетовићева.

У самој Албанији, како додаје, иако саосећају са Албанцима са Косова, не би волели да живе у заједничкој држави с њима, али премда разлике међу њима постоје, у циљевима и националним интересима су јединствени.

Коментаришући увођење стопостотних такси Приштине на робу из централне Србије, Сталетовићева каже да је том одлуком доведен у кризу Цефта споразум који је постао „мртво слово на папиру“ те убудуће неће моћи да функционише без темељних реформи.

По оцени Раковића, Американци воде главну реч.

„Американци виде Албанце као носач авиона, рачунају на њих да подривају овај простор. Исто је радила Аустроугарска, која их је зато и формирала као нацију“, објашњава историчар, који сматра да одговор Србије треба да буде ближа интеграција са Републиком Српском, поред даље борбе за КиМ, која уопште није лака.

Прича о „Великој Албанији“ је и у функцији заокруживања планова НАТО у региону, о чему, према ријечима Раковића, сведочи и пример Македоније која ће, без обзира на вољу грађана изречену на референдуму, бити увучена у Алијансу.

Он не искључује ни могућност да ће БиХ комотним тумачењем и прегласавањем Срба такође бити увучена у НАТО.

 

ИН4С

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »