Дворац Нојхаузен из Српске Црње најмлађи у Србији (ФОТО)

75 ГОДИНА НАЈМЛАЂЕГ ДВОРЦА У СРБИЈИ

Дворац Нојхаузен је једини дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, а последњи је у низу двораца подигнутих у Војводини. Академски педантно пројектован, један је од најбоље очуваних двораца у Војводини.

Влада Републике Србије решењем број 633-5952/2018 од 28. јуна 2018. године утврдила је дворац Нојхаузен у Српској Црњи за споменик културе. Дворац је подигнут у периоду од 1941. до 1943. године за потребе високог официра немачке окупационе војске, обавештајца и генерала Франца Нојхаузена коме је дворац требало да служи као летњиковац за одмор и лов, али се у њега никад није уселио. Пројекат дворца урадио је руски аритекта које је био у заробљеништву. Окружен је парковски уређеном површином, на некадашњем имању грофа Чекоњића.

Дворац Нојхаузен је изведен у еклектичком маниру са елементима класицизма и барока. Правоугаоне је основе и има сутерен, приземље, спрат и поткровље. Фасаде су компоноване симетрично у односу на централно постављену осу, а са јужне и северне стране постоје раскошно обрађени портици са терасама, који представљају доминантне архитектонске акценте грађевине. На фасади преовлађују равне површине са прозорским отворима који су једноставни и без украса -у приземљу су правоугаони, а на спрату завршени сегментним луком. Фасадна пластика је сведена на минимум и чине је једино поткровни венци, док рустично рађена сокла у имитацији камена, визуелно одваја сутерен од осталог дела грађевине. Кров је четвороводан и стрм, покривен бибер црепом са кровним прозорима и високим димњацима.

У дворац су уграђени квалитетни материјали: степеништа од ружичастог мермера, декоративне ограде од кованог гвожђа, првокласна столарија од храстовине, а ентеријер је скоро у потпуности очуван и луксузно опремљен — у салону приземља је сачуван камин, дрвена касетирана таваница, двокрако храстово лучно степениште са оградом од балустера, затим мермерни под у холовима и паркет у салонима, врата са первазима и очуваном браваријом и витражи у холу првог спрата.

Дворац Нојхаузен је једини дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, а последњи је у низу двораца подигнутих у Војводини, који се граде у периоду од 18. века до почетка Другог светског рата. Иако је у основи примењен аритектонски образац класицистичког дворца, који је анархон у односу на време градње, архитектонска вредност дворца огледа се у складним пропорцијама, функционално конципираној просторној организацији и примени вешто изведених занатско – уметничких детаља. Академски педантно пројектован, један је од најбоље очуваних двораца у Војводини. Дворац поседује 14 соба смештених на првом спрату и поткровљу, банкет и камин салу у приземљу, као и вински подрум и мини спа центар у сутерену.
Влада Републике Србије утврдила је следеће мере заштите дворца Нојхаузен као споменика културе:
1. Очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;
2. Ажурно праћење стања и одржавање конструктивно статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе;
3. Забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;
4. Забрана преправки, доградње, преградње и надградње споменика културе;
5. Забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама споменика културе;
6. Вођење електро и ТТ водова подземним путем;
7. Инсталирање громобранских уређаја и уређаја за заштиту од пожара;
8. Коришћење споменика културе као репрезентативног објекта, у складу са његовом наменом и садржајем.

Влада Републике Србије утврдила је следеће мере заштите заштићене околине дворца Нојхаузен као споменика културе:
1. Забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својом наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину;
2. На катастарској парцели број 7213/I КО Српска Црња, није дозвољена градња објеката који нису у функцији споменика културе;
3. Забрана извођења радова којима се врши промена облика или намена терена;
4. Забрана постављења далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених парцела; њихово вођење извршити подземним каналима, уз враћање терена у првобитно стање;
5. Забрана складиштења штетних материјала и стварање депонија;
6. Урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, неговање декоративне флоре и редовно одржавање простора заштићене околине у функцији споменика културе;
7. Обезбеђивање одговарајуће декоративне расвете споменика културе према условима надлежне установе заштите.

Драган Даничић

Отаџбина

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »