Комнен Коља Сератлић: Председник ми је писао писмо, ред је да му одговорим

Комнен Коља Сератлић: Председник ми је писао писмо, ред је да му одговорим

Драги мој Председниче,

Учили су ме моји васпитачи, а после дипломатска служба 38 година, да је основ пристојности одговорити на писмо и пријатеља и непријатеља (жалостан је човек који нема и непријатеље). Зато имам част да Ти, без иоле злих намера, напишем пар речи, односно одговорим на Твоје лично писмо (вероватно и другим пензионерима), које си насловио на моје име, к томе си написао „Поштовани“ , што ме вређа, јер да си ме поштовао не би ми ( као имилиону других) нанио велико зло. Не бих ово писмо обелоданио, послао бих га са Повратницом (нормално Повратницу мора да потпише онај коме је писмо насловљено). Међутим, Твоји непрофесионални и неваспитани душебрижници, који Те окружују, праве прекршај, као и велико зло лично Теби, Председниче, Повратницу потпише тамо нека секретарица, можда и портир, а писмо баце у кош, што би у нормалним земљама одмах такве зликовце процесуирали. У то сам сам се уверио више пута, када сам слао писма поштом , не само Теби. Када је реч о пошти, било би инересантно знати колико је пошта „зарадила“ за милиојон и више писма која си послао, а папир ? Најављујеш да ћеш „ову врсту скромног и смерног извештаја (…) увести као обавезу…“ и у будуће. Немој, молим Те, Председниче.

Председниче мој, прави председник, би требало да прочита макар понеко писмо, или да му шеф Кабинета кратко реферише, а онда да одговори провјерено и стручно и да га Теби на потпис, а неко, такоми Бога и лично да напишеш у оловци. Мораш, Председниче, знати како ми поданици „дишемо“. Зна се који је председник Владе у неким временима, када је питао министра полиције, како се понаша народ, а овај одговорио „народ ћути“, рекао, п о п у ш т а ј.

Председниче, навешћу само један пример из моје дуге дипломатске каријере. Када сам био шеф Мисије у Буенос Аиресу (за Аргентину, Уругвај и Паргвај), амбасадор Енглеске (ВБ) послао ми је позивницу месец дана раније, да присуствујем пријему поводом националног празника (дакако да честитам тај празник уместо моје земље одашиљања). На десетак дана пре пријема, моја секретарица, Аргнтинка, бледа и прилично узбуђена, саопштила ми је да је секретарица енглеског амбасадора јавила да ми није дозвољено да присуствујем пријему, да је позив опозван. Наиме, тих дана су уведене санкције СРЈ. Написао сам кратко писмо министру спољних послова Енглеске (шта сам написао, нема смисла да оптерећујем овај текст). Након само недељу дана добио сам одговор од министра који се дубоко извинио и подвукао да је дао налог амбасадору да дође у Амбасаду СРЈ да се извини. Дошао је, био је у поодмаклим годинама, очито бесан, извинио се, није хтео да седне и попије пиће. Мој Председниче, зна се који је познати Срби рекао и у којим временима: „Нити сам ја Гледстон, нити сте ви Енглези“.

Читам Твоје писмо већ трећи пут, таман онолико колико сам пута гласао за Тебе. И поново ћу морати гласати, јер сам и раније, а поготово сада, знао ко су Ти на изборима били противници и који су Ти сада противници. Неке си Ти, мој Председниче, од оних које данас често, што подржавам, критикујеш (али не подржавам начин и терминологију коју употребљаваш, спушташ се на њихов ниво), промовисао, као напрмер извесног Јеремића (да буде председавајући ГС ОУН, не председник ГС ОУН, како пишу неке незналице), а потом да поново испред унесреећене Србије буде кандидат за генералног секретара ОУН (какво лудило). Добри Председниче, док је тај момак био министар иностраних дела, напаисао сам о његовим злоделима, политичким, дипломатским, кадровским, разбацивањем са новцем нас пореских обвезника (није се четири године вадио из авиона у пратњи камариле, узео је дневница у просеку по 40 000 Евра годишње, за 4 године 160. 000 Евра, а то је више од 100. 000 Евра од моје пензија за свих 12 година колико је примам, био сам новинар, а потом професионални дипломата, са највишим звањем – опуномоћени министар), дакле криминалу и будалаштинама, најмање 20 текстова, а кратких осврта је било макар хиљаду. Ни Ти ни Твоји сарадници, ни министри, предсеник Скупштине Србије, нисте читали те текстове, као ни текстове других, познатијих списатеља који су, такође, упозоравали ко је тај момак. Да Те подсећам на друге, разне Ђиласе, Јанковиће (једногласмо сте га и позиција и опозиција дева пута у Скупштини бирали за заштитника грађана, да ли се данс стидите и кајете), Чанкове, Обрадобиће, Радуловиће, Шунатовгце и др., нема смисла.

Мој Председниче, много си ме хвалио у писму, осећам се неугодно. Не заслужујем ја те похвале, јер су ми донеле беду и тешко школовање моје ћерке. Дакле не прихватам ниједан став из Твог писмаа, посебно следећи : „Знам колико су вам тешке и болене биле промене које смо од 2014. године морали да сроводимо, знам колика је била и Ваша лична жртва, сваког од члнаво ваше породице, али желим још једном да вам кажем да то што сте прихватили и подржали тешка одрицања (нисам прихватио ни ја ни моја породица, прим. ККС) тај једини начин који је био пред нама, буквално нам је омогућио да сачувамо и обезбедимо и вашу и будућност наше деце (Ти си уништио будућност моје кћери која је брилијантно проше године завршила фалкултет, а сада је на мастеру, да иронија буде већа, због тога што сте ми одузимјао од пензије за њено школовање сам морао да позајмљујем новац, око 5.000 Евра, очекујем да ћеш је ускоро запослити). Ви сте (тј. ја, прим. ККС), за разлику од многих политичких чинилаца, показали мудрост, памет и одлучност да помогнете својој Србији“. Много сам помогао овој Србији, више од Вас, Прдседниче. Када Ти пишем у првом лицу, знај да пишем у име хиљаде и хиљаде других које си довео у исто стање.

Е, сада Председниче, да видимо о чему се ради. Донио си, мој добри Председничде, неуставан Закон. Пензије нису настале из буџета земље. Зна се како су настале. Ко прима плате из буџета те плате се могу смањивати или повећавати. Пензије се не могу бирократским, осионим, насилним, путем смањивати. Не морају се повећавати, ако је земља, како кажеш била у тешком стању (она је сада још у тежем стању, основци знају да се земља не може развијати страним инвестицијама, ако Ти то не уме да објасни велики маг Мали, позови нас који то знамо да Ти објаснимо, прим. ККС).

Ламентираш у писму над мојом судбиом и моје породице, а ниједном се не извињаваш да ми ниси уручио (никоме) Решење о одбијању од пензије сваког месеца 7. 800 динара, више од 4 године, а ниси послушао ни упозорење ММФ да је Закон истекао још прије годину дана, тако да си и без Закона наставио да отимаш и да те паре делиш разним Клинтонима, Порошенкима, шиптарима, Српској, Сребреници, и ко зна све коме.

Извршна власт је натерала Уставни суд Србије да донесе ПОЛИТИЧКУ одлуку, који је као оправдање устврдио „да највећи број пензионера није обухваћен мерама“, што је, такође, неправно и апсурдно. Банално је подсетити да су веће пензије имали они којима је више одузиомано за ПИО од бруто личног дохотка, а Ти си у ствари направио уравниловку. Уставни суд није извршио уставну контролу законских прописа, тако да је, доношењем политичке одлуке, пао на испиту и срозао ту узвишену судску институцијуу на најниже гране (иначе, Прдседниче, Правосуђе Ти је у катастрофалном стању, погледај 12 годишњих извештаја представника ЕК у Београду, поглавља 23 и 24 Србија никада неће затворити). Тај суд се бранио како су мере (отимачина) „привременог карактера“ (један судија Уставног суда је поднео оставку).

Дакле, прекршен је Устав Србије, Социјална повеља Савета Европе, Европска конвенција за заштиту људскиох права и основних слобода. Вероватно те, мој миљенкиј Председниче, нису информисали да је 150 000 нас поднело тижбе ПИО, а затим након одбијања ПИО, Управном суду у Београду.

Предсениче, Твоја тврдња „да ће пензије у Србији бити увећане од 8,4 до 13, 3 одсто у односу на 2014. годуну, а закон о њиховом смањењу, који је те године донет, биће укинут …“, је једна политикантска мешетарија, превара. Наиме, требало је да кажеш да ће одузети износи пензионерима бити враћени, например мојој маленкостиити износ од 7. 800 динара, који је месечно одузиман четири и више година. Зову ме рођаци из иностсранства и питају да ли је могуће толико повећање, а ја морам да објшњавам да се не ради о повећању, већ враћању пензија на ниво од пре четири и више година. И у овом случају завараваш јавно мњење и овај напаћени народ (ниси Ти за све крив, нормално).

И за крај: дужан си ми, Председниче мој, више од 600. 000 динара без камата. Ко на следећим изборима чврсто обећа да ће отети новац пензионерима бити враћен, тај ће победити. Зато, ако желиш још да владаш, а очито је да желиш, хитно врати отетети новац.

Комнен Коља Сератлић: Председник ми је писао писмо, ред је да му одговорим – Видовдан Магазин


Source: Паланка на вези Г+ (http://feeds.feedburner.com/gppalankaonline, https://gzajednicavestinewsnovosti.page.link/vestinewsnovosti)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »