Славиша Лекић: Факти и прапорци

Славиша Лекић: Факти и прапорци
Званичник БИА Марко Парезановић рекао је на скупу где ће се, независно од њега, појавити и председник Србије и премијерка, парафразирам – да су највећа претња Србији страни агенти који раде у медијима, невладином сектору и опозиционим партијама.

Новинар Тим Себастијан је у „Зони конфликта“ (Дојче веле) баш тим примером илустровао атмосферу у којој раде новинари у Србији.

„То је смешно“, брецнула се премијерка Ана Брнабић и одржала лекцију новинару: „…Сви узимају речи једног јединог јавног службеника и изокрећу их“, а заправо „званична политика Србије никада није рекла да су медији проблематични“.

Стање ствари на терену је другачије.

Илустрована Политика, недељник чијег издавача контролише држава, објавила је памфлет Горана Козића „Антиратни профитер“, где се наводи да је захваљујући утицају Љиљане Смајловић на Вашингтон пост, бомбардовање Србије 1999. године трајало много дуже него што је планирано.

Неколико дана пре тог текста шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић оптужио је дневни лист Данас да води „харангу против СНС и недужних људи“, која је „незабележена још од времена Гебелса и Адолфа Хитлера. Његов заменик Владимир Орлић, такође у Скупштини Србије, овај дневни лист крстио је „Данасоидом“ и констатовао је да су његови новинари „срамота за српско новинарство“.

Илустрована политика је, опет, објавила насловну страну са фотографијама насловница недељника Време и НИН и дневника Данас и натписом „Пси су пуштени“.

Марко Атлагић, посланик са листе СНС-а, покренуо је иницијативу да Јавно тужилаштво Србије провери има ли елемената кривичног дела у „медијским нападима“ Оље Бећковић, Теофила Панчића, Гордане Суше, Борке Павићевић, Милоша Васића, моје маленкости (и још петнаестак јавних личности & редакција) на Александра Вучића.

Прес служба Градске управе Зајечар скинула је, без икаквог званичног обавештења, електронску адресу мејл портала Глас Зајечара са „пресс листе“.

Бранко Маловић, координатор СНС-а за Јужнобанатски и Подунавски округ и потпредседник Извршног одбора владајуће странке, тужио је новинара Ненада Живковића због сатиричног текста „Партијска држава + проверени кадар = напредњачко владање“: своју „душевну бол“ Маловић је проценио на 500.000 динара.

Бранко Маловић је тужио и Драгану Ракић, колумнисткињу листа Данас: и овде је на име накнаде штете за ублажавање душевне боли тражио 500.000 динара.

На прес конференцију после Београдског безбедносног форума председник Србије Александар Вучић понижавао је и етикетирао новинаре РТС-а и ТВ Н1. Неколико дана раније мета су му били новинари Данаса.

Након емисије „Живот прича“ Татјане Војтеховски, о несрећама у државном предузећу „Милан Благојевић – Наменска“ а.д. Лучани, синдикална организација ове фабрике одржала је штрајк упозорења у знак протеста због „негативне медијске пропаганда која прети да озбиљно наруши углед предузећа“, а „синдикалиста“ Слободан Нешовановић, водећи локални активиста СНС-а, захтевао је преко друштвених мрежа хапшење Војтеховске.

Александар Мартиновић прогласио је Недима Сејдиновића, председника НДНВ, непријатељем државе, а Маријан Ристичевић, такође посланик са листе СНС-а, показао је Сејдиновићеву фотографију, уз речи: „Овај човек познат је по низу увреда које је и данас упутио“, „вређао је на друштвеној мрежи хришћане“, „прошао (је) без икакве јавне осуде“.

Жељку Маторчевићу, уреднику портала Жиг Инфо из Гроцке, приликом физичког напада сломљена је јагодична кост. Иако има оправданих индиција да напад има везе са локалним властима у Гроцкој, истрага тапка у месту.

Ово је само део података из НУНС-ове базе података напада на новинаре (www.базенунс.рс) за 2018. годину. Тачније, ово су подаци који се односе на октобар и новембар. Или, још прецизније: ово су подаци о нападима који су забележени од 10. октобра до 13. новембра, чији је заједнички именитељ – учешће власти у инцидентима (никако не – „једног јединог службеника“), како на државном тако и на локалном нивоу.

Баста, што би рекли старији!

Ако је у овако кратком (33 дана) временском раздобљу забележена овако поразна концентрација напада и притисака на новинаре, онда без бојазни да нас било ко може оптужити за претеривање можемо говорити о континуираној и оркестрираној хајци на ову професију.

Ово су факти, а не звона и прапорци. Нешто што се прећуткује, али се не може порицати. Пошаст од које се окреће глава, све наивно очекујући да оно што је евидентно неће бити предмет пажње било кога другог.

Србија није сигурна територија за новинаре.

Не (само) због тога што су новинари немоћни да се заштите или што су се СНС јуришници толико осилили да су незаустављиви у својим насртајима!

Проблем је што људи који то могу зауставити не чине готово ништа!

Tо њихово ћутање звучније је од звона и прапораца.

Ето празника за силнике!

П. С. Овај текст писан је дан након што су истражитељи идентификовали три лица за која верују да су прошле године организовали убиство новинарке Дафне Каруане Галиције.

(Данас)

: Славиша Лекић: Факти и прапорци
Званичник БИА Марко Парезановић рекао је на скупу где ће се, независно од њега, појавити и председник Србије и премијерка, парафразирам – да су највећа претња Србији страни агенти који раде у медијима, невладином


Source: Паланка на вези Г+ (http://feeds.feedburner.com/gppalankaonline, https://gzajednicavestinewsnovosti.page.link/vestinewsnovosti)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »