Тежак задатак: како да борба против дезинформација не угрози основне слободе

У борби против ширења дезинформација и пропаганде пред ЕУ и њеним чланицама је тежак задатак јер морају да се траже решења која су ефикасна а истовремено у складу са принципима заштите основних права и слобода, укључујући слободу изражавања, оцењује се у новом извешају три европске невладине организације.

Ширење дезинформација и пропаганде преко интернета, посебно на друштвеним мрежама, последњих година је у средишту дебата због политичког притиска да се на тај проблем одговори, нарочито после америчких избора 2016. и кампање за Брегзит.

 

У заједничком извештају организација Приступ сада (Access Now), Унија за грађанске слободе за Европу (Liberties) и Европска дигитална права (ЕДРи) указује се да ширење дезинформација на интернету може да се «преклапа» са слободом изражавања, правом појединаца да траже и добију, као и да преносе информације и идеје свих врста без обзира на границе.

Истовремено дезинформације могу да штете репутацији појединца и приватности, заштити личних података, или да подстичу насиље, дискриминацију или непријатељство према групама или појединцима у друштву.

Ипак, бавећи се тим питањем ЕУ и њене чланице морају да се уздрже од непотребног мешања и цензуре, истичу аутори извештаја.

Чланице ЕУ имају и обавезу да подстичу окружење која омогућава остваривање основних права, попут слободе изражавања, укључујући заштиту и подстицање различитих медија и «онлајн и офлајн».

Зато се Европска комисија и сви други државни и недржавни актери позивају да се ангажују у дебати о решењима заснованим на доказима, како у смислу дефинисања проблема, тако и ефикасности мера које треба утврдити и које су у складу са принципима заштите људских права на међународном нивоу.

Организације потписнице извештаја траже од Комисије да почне процену европског медијског простора и власништва над медијима везано за «онлајн» дезинформације пре него што предузме нове мере.

«На нивоу ЕУ отворена база података у формату доступном јавности допринеће транспарентности и помоћи активности против ‘онлајн’ дезинформација», наводи се у извештају.

Организације су анализирале Извештај експертске групе на високом нивоу о лажним вестима и «онлајн» дезинформацијама (ХЛЕГ извештај) и указале на неке бојазни око предложених решења.

Те бојазни се односе на проверу чињеница од стране «независне европске мреже», с обзиром да је реч о много комплекснијем питању него што изгледа.

Сумње постоје и око употребе вештачке интелигенције и напредних технологија у борби против дезинформација, као и око позитивних ефеката ограничавања анонимности у «онлајн» сфери.

Када је реч о кампањи «ЕУ против дезинформација» радне групе ЕУ Источни Стратком (East Stratcom) фокусиране на дезинформације из извора који се повезују са Кремљом или су про-Кремљ, она није дала позитивне ефекте.

Три организације зато предлажу нове начине за борбу против «онлајн» дезинформација и пропаганде — контролу «онлајн» манипулација као бизнис модел, спречавање злоупотребе личних података на изборима и унапређење медијске писмености.

У вези медијске писмености, организације се слажу са препорукама из ХЛЕГ извештаја о медијској писмености, укључујући да «медијска писменост не може да буде ограничена на младе људе, већ треба да обухвати и одрасле, као и наставнике и медијске професионалце», преноси Танјуг.

 

 

 

 

 

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »