Превенција као кључ система заштите и спасавања

Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлозима  закона из области унутрашње безбедности:

„Комплексност ванредних ситуација, чињеница да се угрожавају критични капацитети, објекти и постројења која су од виталног значаја за функционисање државе и друштва утицали су да се развије посебан систем заштите критичне инфраструктуре који је добио свој нормативни оквир“.

„У својој дискусији осврнућу се, у пар минута,на предлоге закона које се тичу ванредних ситуација.

Самоуправљање кризама актуелизовано је у претходним деценијама јер савремено друштво доноси бројне изазове, ризике и претње на које је неопходно донети и усвојити бројне нове одговоре. Сведочимо сви овде, а колегиница Александра Томић је управо то и поменула, да смо у претходних неколико година бројне системске законе усвојили у Народној скупштини и сви они су донели управо те модерне, нове, савремене праксе и истакли превенцију као нешто што је кључно у самом систему заштите и спасавања.

Ванредни догађаји којима смо сведочили у последњим годинама и одговорима на исте, пре свега мислим на ad hoc реаговања и јавних служби и других субјеката система, указали су на неопходност даљег развоја целокупног система заштите у нашој држави. Усвајањем Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама ставиће се ван снаге важећи Закон о ванредним ситуацијама, али овај нови закон оставља темељ постојећег система и уводи неке нове процедуре, регулише на другачији начин питања планских докумената и исправља грешке и пропусте у самом функционисању система, одређује на другачији начин одговорност субјеката у систему, унапређује координацију јавних служби и приватног сектора што је изузетно важно, посебно због правовременог, односно благовременог реаговања.

Систем је до сада био постављен тако да је сваки ниво територијалне организације имао одговорност, припрему и одговор у складу са законом, односно законским мандатом и оперативним капацитетима, што се на различитим примерима показало као да нису реални капацитети. Локалне самоуправе су имале више оперативну улогу, док је регионални ниво био нека врста медијатора.

Искуства из 2014.године и поплава али и неке друге ванредне ситуације показале су колико је важно и каква је улога локалних самоуправа и њихово реаговање. И у овом новом закону локалне управе добијају нека нова решења и одговорности. Ми се слажемо и подржаћемо ова решења, а нешто више о томе говориће моја колегиница Данијела Стојадиновић која је 2014.године као заменица председника Општине Свилајнац била заменик шефа штаба за ванредне ситуације, па ће из свог искуства дати коментар на овај закон.

Сама улога националног, односно државног нивоа остаје иста, то је наравно јасно, од усвајања стратегија, координација и надзора  над целокупним системом. Републички штаб за ванредне ситуације ће кроз националну платформу, а то је нешто што је ново у овом закону и што треба нагласити, окупљати академску заједницу, различите субјекте, представнике различитих струковних и других удружења, чиме ће сви заједно на један, можемо слободно да кажемо, савремен, модеран начин дизајнирати комплетан систем који је део система националне безбедности.

Колегиница Данијела ће говорити нешто више и о новом Закону о добровољном ватрогаству. Чињеница да расправљамо о овом предлогу закона говори да држава заиста жели да подстиче добровољно ватрогаство и кроз нека  предложена решења се види да желимо да афирмишемо управо ово са јавним службама и јединицама локалних самоуправа.

Сама комплексност ванредних ситуација, односно чињеница да се код ванредних ситуација угрожавају критични капацитети, они објекти и постројења која су од виталног значаја за функционисање државе и друштва. У свету је управо из тог разлога  систем заштите критичне инфраструктуре добио свој нормативни оквир.

Свакодневно расте број деструктивних активности и томе сви сведочимо. Оне се испољавају у облику вандализма, све чешће у облику терористичких активности, различитих саботажа али и неодговорног понашања. Објекти критичне инфраструктуре све више су међусобно повезани и зависни, расте њихова рањивост и зато је важно да се националним законодавствима управо термин критична инфраструктура јасно и дефинише.

Посебно је значајно да се дефинишу оне критичне инфраструктуре, односно објекти, постројења, инфраструктуре које подразумевају јавно-приватно партнерство. Ово се показало и у светској пракси као прилично проблематично, а с обзиром да ми тек развијамо у Србији систем, односно концепт јавно-приватног партнерства, мислим да ће ово бити у имплементацији овог закона можда и највећи изазов. Сам појам је релативно нов. Први пут је у нашим документима поменут у Уредби Владе о садржају, начину израде плана и заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Помиње се и у националној стратегији развоја информационог друштва. Наравно, критичну инфраструктуру кроз различите законе препознајемо као објекте од стратешког значаја, посебног значаја и тако даље.

Самим законом утврђује се и уређује национална и европска критична инфраструктура и врши идентификација и уређивање те критичне инфраструктуре Републике Србије и обично се то дефинише кроз утврђивање самих сектора. Ми смо приступили моделу од осам, које нећу наводити овом приликом. Све у свему, све што је прописано овим законом је оно што је од виталног значаја за државу и за заштиту ових објеката, јер заштита и безбедност ових објеката, односно критичне инфраструктуре јесте и питање националне безбедности.

Осврнула бих се укратко и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Ми смо почетком ове године имали свеобухватне измене и допуне овог закона. Нећу се посебно освртати на питање техничких прегледа, односно обавеза укидања обавеза о техничким прегледима. Моја посланичка група подржава ова решења када је то у питању. Похвалила бих праксу која је успостављена, а јесте поента самог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, да периодично на основу годишњих анализа стања безбедности саобраћаја коригујемо, односно вршимо корекцију прекршаја и казнених одредби у том смислу.

У члану 1. Предлога закона којим се мења члан 7. важећег закона, дефинишу се возила за спортска такмичења. Ово је навело колегу ДејанаРаденковића и мене да поднесемо амандман којим би се на другачији начин тј. прецизније дефинисало возило од историјског значаја. Ми смо тај амандман поднели, додуше са исправком, а управо та исправка се односи на потребу да се коначно реши питање возила од историјског значаја, направи јасна разлика између тих возила која су моторна возила, подлежу регистрацији и потребно је да се за њих утврди класификација у односу на возила која заправо представљају експонате.  

У сваком случају, све законе ћемо подржати. Поднели смо неколико амандмана и надам се да ћемо имати прилике да о њима говоримо у расправи по амандманима“.

The post Превенција као кључ система заштите и спасавања appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »