Јасно дефинисање процедуре на који начин се бесплатна правна помоћ остварује

Неђо Јовановић, овлашћени представник Социјалистичке партије Србије, о сету закона из области унутрашње безбедности и правосуђа:                         

          „Оно што ми се чини јако важним јесте да ће Министарство правде у синергији са Министарством за државну управу и локалну самоуправу покушати и, надам се, истрајавати на томе да се подигну капацитети локалних самоуправа, с обзиром да су локалне самоуправе први степен у процедури која је прописана за остварење бесплатне правне помоћи“.

„Одмах на почетку бих да истакнем да ће посланичка група СПС подржати све предлоге закона, као и предлоге које су дали како Високи савет судства, тако и Државно веће тужилаца када су у питању носиоци правосудних функција.

Ово не зато што би то требало да буде одраз сервилности , већ је засновано, када су у питању закони, превасходно на стручном утемељењу и стручним ставовима који су апсолутно подударни са оним што у предлозима закона стоји, а што се тиче предлога за носиоце правосудних функција, они су несумњиво продукт једног квалитетног одабира, квалитетне селекције уз поштовање свих правила која су устројена када су у питању оцењивање и све оно што може да представља параметар за избор најквалитетнијих кандидата који ће, надам се, у Дану за гласање бити подржани и бити изабрани за носиоце правосудних функција.

На почетку ћу се одредити према законима, односно предлозима закона које је предложило Министарство правде.

И, да вам кажем крајње искренода је ово заиста пример како треба предлагати квалитетне законе. Овде се ради о есенцијалним стварима када су у питању норме, када је у питању систематизација нечега што није добро систематизовано до сада и штоу практичном смислу може довести до најповољнијих решења, односно где ће закон дати своју пуну примену.

Први закон о коме ћу говорити је Закон о бесплатној правној помоћи. Овим законом несумњиво се доприноси да, с једне стране, правосуђе остане оно што јесте, а то је независно и слободно, а с друге стране да се омогући приступ судовима, а то значи доступност правди.

Наравно да је то и уставна и свака друга обавеза Вашег министарства и Вас, као некога ко министарство води, а истовремено и нешто што сте успели да у овом предлогу закона јако добро нормирате. А то је да се коначно направи селекција корисника бесплатне правне помоћи који су сада категорисани у три групе.

Не могу да се сложим са коментаром и примедбама које сте добили, да постоје категорије становништва које су наводно изузете из категорије корисника бесплатне правне помоћи, а наводно су требали да буду у тој категорији.

Та примедба једноставно не стоји због тога што је управо овим законом дефинисано да је прва популација грађана она која полази управо из тог, да га назовем, социјалног миљеа, а после тога долазимо у ситуацију да управо одговор онима који су ту примедбу истакли даје сам закон, да су то грађани Србије који су у таквом финансијском стању да уколико би ушли у ситуацију да морају сносити трошкове одговарајућих поступака, онда би се сигурно свели на социјалну категорију становништва. Због тога, управо овим законом се њима даје једна врста бенефита, а с друге стране заштите, и превасходно правне заштите да и они буду корисници бесплатне правне помоћи.

Наравно, и трећа категорија као рањива лица, то су лица која остварују одговарајућа права, углавном у судском поступку, представљају итекако значајан део наших грађана који треба да уживају управо оно што им овај закон даје, а то је бесплатну правну помоћ.

Оно што је, такође, добро кад је овај закон у питању јесте јасно дефинисање процедуре на који начин се бесплатна правна помоћ остварује.

Међутим, ту бихистакао чињеницу коју адвокатура са поносом истиче.Имајући у виду да је адвокатура била укључена у израду овог Предлога закона, као припадник тог тзв. еснафа, односно адвокатуре, морам да истакнем да заиста постоји један крајње коректан однос партнерства између адвокатуре и Министарства правде захваљујући Вама, јер коначно је адвокатура са својимс једне стране  принципијелним ставовима, а с друге стране ставовима који дају и те како велики допринос доношењу оваквих закона, дошла до свог циља, а то је да заштити свој положај. Зашто?

Зато што је адвокатура стожер овог закона као пружалац бесплатне правне помоћи, јер чак ни удружења која судефинисана као пружалац правне подршке то не могу да чине без адвоката, јер у конкретном смислу адвокати, када су у питању заступања, одбране, итд.су једини носиоци бесплатне правне помоћи. Зато задовољство што адвокатура у овом закону јесте препознатљива као стожер бесплатне правне помоћи.

Оно што ми се чини јако важним, да ћете у синергији са Министарством за државну управу и локалну самоуправу покушати или, надам се, истрајавати на томе да се подигну капацитети локалних самоуправа, с обзиром да су локалне самоуправе први степен у процедури која је овде прописана за остварење бесплатне правне помоћи.

Зашто ово говорим? Капацитети локалних самоуправа су јако мали и Ви сте тога свесни. Постоји велики број локалних самоуправа у Србији које уопште немају устројену бесплатну правну помоћ, нити имају органе који пружају бесплатну правну помоћ. Ја не желим да помињем називе градова, па чак и општина које нису довољно развијене, односно нису довољно развили бесплатну правну помоћ, а неки је буквално немају.

Дакле, у том правцу се заиста мора учинити много, како на едукацији запослених у локалним самоуправама, а нарочито у односу на члан 7, па ћу Вас замолити, јер ово је крајње добронамерно с моје стране, да кроз едукације оних који ће бити везани за доношење одлука приликом подношења захтева за бесплатну правну помоћ, да о том захтеву рационално и правично одлуче. Ово говорим због тачке 6.у ставу 1. члана 7. који каже – У поступку у коме је очигледно да тражилац бесплатне правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очекивања не заснивају на чињеницама и доказима које је предочио или су супротна позитивним прописима, биће његов захтев одбијен.

Овде ће бити опасно уколико онај ко буде одлучивао узме ингеренцију или уђе у јурисдикцију судова, па чак доноси одлуку уместо судова, што ни у ком случају не би смео, и долазимо у ситуацију да неко у име судова одлучује, што не би ни у ком случају смео да ради.

О овим стварима може да одлучује само суд и ово је искључиво у судској надлежности, а ни у ком случају у надлежности онога ко не може да перципира ствари како ће његове чињенице које је предочио, или докази које је предочио органу локалне самоуправе да орган локалне самоуправе оцени да ли ће то бити у суду уважено или неће, да ли ће он исходовати позитивно у спору или неће.

Мислим да је овде ситуација таква да онај ко о овоме одлучује мора бити јако едукован и стручно оспособљен са потребним искуством да уопште оцењује било што је овде написано.

У члану 34. истог закона о коме коментаришем замолио бих Вас да или преко ресорног одбора, пошто ми нисмо имали разлоге за амандмане на квалитетан Предлог закона, да размотрите став 3. члана 34. где су рокови нејасно дефинисани, где је речено да се жалба Министарству у случају одбијања захтева за бесплатну правну помоћ може поднети у року од осам дана од дана пријема решења. То није спорно, али се онда каже – у року од осам, односно од три дана од истека рока после кога се сматра да је захтев одбијен.

Бојим се да ли ће у практичном смислу речи ово бити добро препознато. Значи, рок од осам, односно три дана.Који се онда примењује – овај од осам или овај од три дана? Та нејасноћа, која у практичном смислу може изазвати одређене дилеме, би ваљало да буде отклоњена, па бих Вас замолио да на ову чињеницу, на коју сам указао, односно предлога закона, обратите пажњу.

У свему осталом овај закон у сваком случају, за сада је предлог, али као закон ће после дуго времена дати свој пуни ефекат. Заиста, за похвалу је да имамо нешто што до сада нисмо имали, а то је врло јасна процедура приликом остварења права на бесплатну правну помоћ.

Следећи закон који желим да коментаришем је Предлог закона о заштити података о личности. Заиста, ово је један изузетно квалитетан Предлог закона.

За разлику од досадашњег закона, у овом закону сте нормирарли нешто што до сада нико није нормирао, нарочито када су у питању правна средства или правни лекови. До сада је то била само жалба и могућност покретања управног спора управном тужбом. Сада имамо ширу лепезу правних средстава која се могу користити и ту заиста имате максималну подршку, почев од притужбе, па затим приговора, када се ради о ономе ко обрађује податке, затимјако је важно да се може остварити и непосредна судска заштита, као и да се може остварити право на накнаду штете како материјалне, тако и нематеријалне и од сваког оног ко повреди одређене прописе или деликтно чак причини штету оном на кога се подаци односе, односно подаци везују.

Што се тиче Повереника, овде је његов статус јасан и коначно дефинисан како треба, почев од његових надлежности, па преко свега онога што његов статус треба да кроз закон и законску регулативу буде предвиђено.

Несумњиво је да Повереник мора да спроводи инспекцијске послове, да примењује закон, да води рачуна о томе да ли ће казне које буду предложене или изрицане, на шта у сваком случају има право, бити адекватан механизам да се одређени проблеми реше, али, оно што је јако важно, да сада имамо потпуно јасну процедуру када је у питању заштита података о личности, која до сада, морамо бити потпуно искрени, није била у довољној мери прецизно утврђена.

Што се тиче Закона о лобирању, заиста су примедбе у односу на овај Предлог закона апсолутно неумесне и неаргументоване. Зашто ово говорим? Ово је први пут да доносимо антикорупцијски закон, односно први пут да се једним Предлогом закона, надам се ускоро и законом, када га будемо изгласали, чини смањење корупције, односно утицај на јавне политике се коначно системски решава. Зашто?  Због тога што тај потенцијални утицај на доносиоце одлука из сиве зоне прелази у закон и то не може нико да доведе у сумњу, нарочито имајући у виду да онај ко ће бити лобиста, ко ће моћи да по одредбама овог закона спроводи радње које су у овом закону предвиђене, мора да подноси извештај. Тај извештај је, такође, транспарентан. Он даје, с једне стране, правну сигурност да се закон неће злоупотребити. С друге стране, обавезује онога на кога се овај закон односи, када је у питању средство лобирања, а и сам чинилац лобирања, односно онај према коме се лобирање усмерава да оно што буде урадио мора да пријави Агенцији за борбу против корупције. Зашто? Због тога и по самом статусу, као јавни функционер, има ту исту обавезу. Ту нема неке разлике између Агенције за борбу против корупције и закона о Агенцији за борбу против корупције и овог Предлога закона, јер имају исти циљ – да се корупција сузбије, односно да се смањи на најмању могућу меру.

Добро је што је предвиђено да у том извештају мора да буде систематизовано оно што је јако важно, а то је предмет лобирања, наручилац, јавни функционер итд…

Да не би било претерано у стручном објашњавању, када би се упрошћено прокоментарисао овај закон, овај закон омогућава, с једне стране, да се коначно они који су до сада покушавали на разне начине да дођу до одговарајућих одлука, нарочито одлука које доносе органи јавне власти, да утичу на јавне функционере, да утичу на јавне политике, а користили су се различитим средствима, то више не могу чинити. Могу, али под једним условом – да уђу у овај систем, да испуне услове које је овај закон предвидео, да могу по закону бити лобисти, да не говорим сада који су то  критеријуми, да имају најмање високу стручну спрему, да су држављани Србије…, и да на тај начин потпуно регуларно и потпуно легитимно врше лобирање.

Коначно, да се разбије предрасуда, није лобирање средство остварења непоштених, неморалних и незаконитих  циљева. Лобирање је сада средство којим се остварују законити циљеви у законом спроведеном поступку и то је закључак свега онога што треба да подразумева суштина овог закона.

Што се тиче одредаба Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, овим процесним решењем се отклања једна препрека која је до сада била присутна у судској пракси, а везује се за банке као учеснике поступка, односно банке које имају неку страначку легитимацију. У конкретном случају, ради се о кредитима и то прибављању права, а то је право на измирење обавеза из кредита, па како смо до сада имали једну процесну препреку да банка није могла да ступи на место странке у поступку, нарочито када је у питању прибављање права од тужицоа, сада је то поједностављено и мислим да сте успешно решили један проблем, а то је да тужилац даје само писану сагласност и на основу писане сагласности улазимо у легитимацију која до сада није могла да буде присутна. Мислим на страначку легитимацију, која до сада није могла да буде присутна у самом парничном поступку.

Када говоримо о Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера, тај закон даје одређене бенефите учиницима кривичних дела према којима су изречене алтернативне кривичне санкције и сада тај бенефит који до сада није био прецизно и јасно уређен се везује за оно што је овде прописано. Један сат боравка ван места где се притвор издржава, односно казна, а то су кућни услови, у току дана, у временском периоду од 7 до 17 часова, као и први разговор са лицем према коме је та ванзаводска санкција изречена, што у сваком случају представља један квалитативан помак у односу на досадашња законска решења.

Имајући у виду веома висок квалитет предлога ових закона, желим да се обратим и министру Стефановићу у односу на закон који се везује за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Овим законом сте учинили један искорак у погледу превенције, јер овај закон треба посматрати искључиво са аспекта превенирања сваког противправног деловања, сваког противправног понашања које се не везује само за стадионе, не везује се само за објекте где се спортске манифестације одржавају, већ и на локације које су ван тих објеката, а где свакако долази до ситуације у којој су понашања, која су углавном противправна, јер се овај закон не би доносио да нису, генеришу проблеме и на стадионима и у спортским дворанама и на било ком другом месту где се спортске манифестације одвијају.

Добро је да у овом смислу имамо системско решење, које ће с једне стране релаксирати полицију, а с друге стране утицати на потенцијалне учиниоце било ког вида противправног деловања, да такво деловање више никада не примењују. Зато сматрам да је овде превенирање, односно превентиван карактер овог закона јако изражен.

На самом крају мог излагања, обраћам се представницима Високог савета судства и Државног већа тужилаца и желим да скренем пажњу још једном – квалитетни предлози. Не желим да их коментаришем, због тога што немам право да се мешам у то, ни као народни посланик ни као грађанин, али ми је јако драго да су и поред свега што је био покушај одређеног притиска, чак и на Одбору за правосуђе прошли квалитетни кандидати.

Имам право да кажем да су то у Ужицу два кандидата за Основни суд и један кандидат за Основни суд у Пожеги. Јелена Чуповић, Тамара Јованетић и Наташа Филиповић, у сваком случају заслужују да буду изабрани за носиоце правосудних функција, односно судове ових судова“.

The post Јасно дефинисање процедуре на који начин се бесплатна правна помоћ остварује appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »