Грандиозни руски пројекат који веже Европу и Азију и заобилази санкције(ВИДЕО)

Русија, Индија и Иран планирају да покрену међународни транспортни коридор „Север-југ“, дуг 7,2 хиљаде километара, што ће бити јефтинија и краћа алтернатива Суецком каналу. То ће довести до озбиљног процеса интеграције између земаља, а економијама тих земаља даће нови импулс у развоју, јачајући њихову геополитичку улогу у свету.

Према оцени политиколога, пројекат може и да неутралише последице санкција против Русије и Ирана, које намећу западне земље, на челу са САД.

Експерти оцењују да су могућности и потенцијали тог коридора веома велики. То су милијарде долара.

„Такви пројекти изазвани су диктатом времена — многе земље траже нове правце за транспорт своје робе. Транспорт индијске робе преко Ирана и Русије ка Европи значајно ће скратити пут, а планирано је да се преко тог коридора испоручи до 30 милиона тона робе годишње. То су прилично значајне количине и омогућиће транзитним земљама да зараде, а смањиће трошкове Индији која активно улази на светска тржишта“, каже за Спутњик политиколог Игор Шатров.

Експерт оцењује да је интензивирању преговара допринело учешће Русије и Индије у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС), где је Иран посматрач, али истовремено упозорава и да би у целу причу могле да се умешају САД, које ће покушати да покваре договоре око покретања транспортног коридора „Север-југ“.

„Та преговарачка платформа (ШОС) је омогућила не само да се разговара о безбедносним питањима, већ и о економској сарадњи. Сви имају користи од имплементације таквих пројеката. Међутим, постоје и политички противници ове приче. С обзиром на то да је Иран активно укључен, мислим да ће САД појачати притисак на Индију и да ће на све начине покушати да одговоре Делхи од тог пројекта. Али, ми видимо да Индија води спољну политику у више праваца и највероватније да ће се изборити са тим притиском“, рекао је Шатров.

Према његовом мишљењу, жеља индијске стране је да се пројекат реализује што је могуће пре, а транспортни коридор би могао да почне да функционише већ идуће године.

„За његову реализацију потребно је само ускладити логистичке процесе. Практично нема шта да се гради, раде постојеће луке, железнички и путни правци, а у случају да се појави потреба за повећањем обима то ће се у ходу решавати инвестиционим пројектима. Покретање овог пројекта већ 2019. године је сасвим реално. Пробне испоруке су већ обављене и сада је потребна само политичка воља. Треба само пљеснути рукама и посао може да почне“, истакао је Шатров.

У новом пројекту ће бити искоришћен и железнички и водени транспорт. Роба ће ићи из Индије у ирански град Бендер Абас на обали Персијског залива, затим у Бендер Ензелу на обали Каспијског мора одакле ће ићи морем у Астрахан, а затим железницом у Европу.

Коридор ће постати јефтинији и алтернатива Суецком каналу: време и цена превоза ће се смањити за 30-40 одсто. На пример, ако се упореди са Суецким каналом, роба из Мумбаја у Москву, коридором „Север-југ“ стићи ће 20 дана брже. Осим тога, планира се да ће годишње новим путем пролазити 20-30 милиона тона робе.

Таксе од пролаза бродова преко канала чине значајан део буџета Египта. Египат тренутно годишње убира око 5,5 милијарде долара, али се очекује да би за десетак година то требало да буде преко 13 милијарди.

За Русију заједнички пројекат са Индијом и Ираном није једини у ком планира да представи алтернативу Суецком каналу. Москва и Пекинг се надају да би временом Северни морски пут, између Европског дела Русије и Далеког истока, могао да постане добра алтернатива каналу.

Ова транспортна артерија је посебно привлачна сада, када се арктички лед топи и ствара коридоре погодне за пловидбу танкера.

Кроз Суецки канал путовање брода из Јужне Кореје у Немачку траје 34 дана, а дуж арктичке руте — 23 дана. То би уштедело време и смањило расходе на гориво бродова који превозе робу између Европе и Азије.

Руска алтернатива је заправо најкраћи пут између лука земаља западне Европе, Русије, Далеког истока и југоисточне Азије. Растојање од Мурманска до јапанске луке Јокохама преко Суецког канала износи скоро 13 хиљада наутичких миља, а преко Северног морског пута свега 5.770. Уз то, руски пловидбени коридор нема проблем са пиратима.

Прошле године је овом рутом превезено 10,7 милиона тона, а руске власти планирају да у наредних 10-12 година повећају теретни саобраћај преко Северног морског пута до 80 милиона тона.

Данас је Кина, после Русије, земља која најактивније користи тај пут.

Занимљиво је и да је у Египту, у близини Суецког канала, источно од лучког града Порт Саида, почела изградња руске индустријске зоне, а укупни обим инвестиција процењује се на седам милијарди долара.

Према пројекту, та посебна зона подразумеваће пореске олакшице за руске компаније у Египту. Површина зоне је две хиљаде хектара, а на њеној територији ће радити компаније из различитих грана: аутомобилске индустрије, петрохемије, енергетике, медицине и грађевинских материјала. У плану је и изградња луке у оквиру руске индустрије зоне.



sputniknews.com

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »