Интервју Бранка Ружића за недељник Нови магазин: Ови избори су корак напред у односу на претходне

Више од пола милиона грађана Србије, припадника 22 националне мањине, бираће у недељу 4. новембра нове националне савете на трећим редовним изборима после измена Устава 2006.
“Припадници националних мањина у Србији представљају значајну драгоценост нашег друштва. Чине скоро 13 процената популације и рекао бих да је ова година обележена заштитом и унапређењем њиховог положаја”, каже за Нови магазин министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, у чијој је надлежности Посебан бирачки списак за ове изборе.

“Подсетио бих да смо ове године усвојили сет тзв. мањинских закона, који су својом применом још више унапредили рад националних савета и положај припадника националних мањина”, објашњава Ружић и додаје: “Са сваким новим изборним циклусом расте свест наших грађана да искористе законом прописано право да бирају и буду бирани у националне савете како би, у складу са нормативним оквиром, афирмисали своју традицију, културу, језик и писмо. Мислим да су ови избори корак напред у односу на претходне изборне циклусе.”

За 18 националних савета избори су непосредни, док ће за четири бити електорски (македонски, хрватски, црногорски и руски). На овогодишњим изборима бирају се и два нова савета – пољски и руски. Резултати ће се знати четири дана по одржавању избора, а двадесет дана је рок након тог 8. новембра да се национални савети конституишу и изаберу органе.

*Бирачки списак је увек предмет разговора, па и сумњи?

У Посебан бирачки списак уписано је више од 510.000 људи, а процесом дигитализације тај је списак увезан са Јединственим бирачким списком, па су евентуалне могућности да неко не може да искористи право да бира и буде биран сведене на минимум.

*Како је решен проблем Албанаца који су 2011. бојкотовали Попис? Колико ће Албанаца изаћи у недељу на изборе?

Попис и Посебан бирачки списак нису једно исто, њих има сасвим довољно уписаних. Штета је заиста што су вођени политичком одлуком својих политичких лидера 2011. у великом броју бојкотовали попис. Попис је основ за дефинисање броја чланова неког националног савета, максималан број је 35, њима би припадало 29, да су учествовали на попису. Постојала је могућност да амандманима изменимо Закон о националним саветима националних мањина, Албанци имају свог представника у парламенту, али нису уложили амандман да се изнађе решење које ће уважити чињеницу да заиста постоји већи број Албанаца који живи на територији РС него што то пише у попису.

Веома сам охрабрен тиме да нису бојкотовали изборе за националне савете, шест листа се пријавило, и то је веома значајно због њиховог статуса, пре свега на јужном делу централне Србије и афирмације свега онога што јесу њихове културне и традиционалне вредности. Уверен сам и да је то сигнал да ће на следећем попису учествовати и да јасно дефинишемо колики је број Албанаца, мада је мериторна и процена наших међународних партнера, урађена са Владом Србије, колико грађана живи на том подручју, не улазећи у националну структуру.

Не бих рекао да су Албанци обесправљени, али те 2011. код њих није превагнула мудрост већ неко хтење или политичка импулсивност која је довела до тога да не могу да имају онолико чланова националног савета колико им припада нити могу да имају онај обим финансијских средстава који би им припадао да имају 29 чланова. Али, трагаћемо за решењима која ће бити у интересу наших грађана, припадника албанске националне мањине.

*Закони које помињете деполитизовали су савете, што је изазвало и отпоре?

Морам рећи да смо имали подршку свих референтних међународних институција и саветодавног комитета Савета Европе, ОЕБС-а и осталих, имали смо инклузиван модел рада на прописима, Представници савета и националних мањина од самог почетка су били укључени у израду закона.

Мислим да су решења о деполитизованости добра, али сматрам да ће бити довољно политичке мудрости и код оних који понекад националне савете националних мањина желе да инструментализују у политичке сврхе.

*Према закону, челници савета не могу бити истовремено политички експонирани. У пракси не изгледа тако.

Зависи како читамо закон; закон не суспендује право било ком политичком лидеру или препознатљивом припаднику националне мањине да буде на листи за изборе. Међутим, не могу бити чланови извршних одбора или председници националних савета, то је нова одредба и комплементарна је оном што је Саветодавни комитет СЕ још оштрије тражио. Према речима Ламберта Занинија, у многим одредбама смо испред других земаља и Србија има чиме да се похвали.

Наравно да је у Србији све политика, Србија је политичко друштво, али сматрам да постоје други закони који регулишу политички рад и организовање и постоје политичке партије за ту врсту промоције.

*Како бисте оценили кампању, пошто до јавности највише долазе несугласице такмаца за Бошњачко национално вијеће.

Пре свега. кампања протиче у демократској атмосфери, не бих желео нити имам право у капацитету министра да дајем ексклузивитет некој националној мањини која живи на територији Републике Србије. Тачно је да постоје те тензије међу представницима различитих листа за национални савет бошњачке мањине, али искрено се надам да ће сви они бити вођени политичком мудрошћу и потребом да грађани, припадници бошњачке националне мањине, победе на тим изборима. Да победе са својим темама, идејом да се афирмише њихова култура, да се афирмише њихов статус у РС, традиција, да се баштине све те вредности, да се, наравно, и службена употреба језика и писма подведе под оно за шта су они заинтересовани. Не да се баве тиме да ли је неко за аутономију, то је промашена тема, неодговорно од било кога ко тако нешто жели да провуче кроз изборе за савете.

Тако да очекујем и апелујем на све њих – сви знамо који су – на све експониране и неекспониране политичаре који учествују у овој утакмици, да превагне разум, а не да се баве нечим што није предмет рада националних савета у складу са законом.

Извор, видео и фото: Нови магазин

The post Интервју Бранка Ружића за недељник Нови магазин: Ови избори су корак напред у односу на претходне appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »