Кубуровић: Корак ка јачању поверења грађана у правосуђе

Министарка правде Нела Кубуровић је изјавила данас да Предлог закона о бесплатној правној помоћи представља први корак у остваривању приступа правди, унапређењу приступа суду и повећању поверења грађана у правосуђе.

Једно од најзначајнијих решења за грађане односи се на одређивање круга корисника бесплатне правне помоћи, рекла је Кубуровић и додала да су дефинисане три групе потенцијалних корисника.

Према њеним речима, прву групу чине лица која испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак сагласно релевантним законима, другу групу чине они који не испуњавају услове, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунила наведене услове.

Она је додала да су Предлогом закона обухваћени грађани за које је на основу расположивих података процењено да се налазе у најтежој финансијској ситуацији, а што је утврђено анализом Светске банке и подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, као и грађани који би сношењем трошкова правне помоћи фактички били изједначени са првом групом.

Трећу групу лица чине припадници рањивих, односно друштвено осетљивих група, која аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ у складу са посебним законима, рекла је Кубуровић.

„Усвајање и примена Предлога закона о бесплатној правној помоћи допринеће већој ефикасности правосуђа у целини, с обзиром да се уз стручну помоћ квалификованих пружалаца, очекује смањење броја нових поступака пред судом за оне предмете у којима је могуће доћи до решења без покретања судског поступка, а такође ће допринети смањењу трошкова вођења судских поступака“, рекла је Кубуровић.

Предвиђено је, каже Кубуровић, да бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.

Бесплатну правну помоћ у удружењу може да пружа и дипломирани правник, ако се законима који уређују одговарајући поступак не захтева да заступник мора бити адвокат.

Та одредба, прeма њеним речима, омогућава да удружења која се баве заштититом људских и мањинских права и слобода непосредно пружају бесплатну правну помоћ у областима правне заштите у којима су ангажована (бесплатна правна помоћ жртвама насиља у породици, партнерског и сексуалног насиља, заштита права ЛГБТ особа, Рома, деце, особа са инвалидитетом и друго).

Једна од најзначајнијих новина коју доноси Предлог закона јесте и утврђивање начина финансирања бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, каже Кубуровић, и то кроз средства буџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, као и кроз донације и пројектно финансирање.

Из буџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, надокнађује се пружање бесплатне правне помоћи, састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора.

Према њеним речима, Предлогом закона уводи се контрола квалитета и одговорност за савесно и професионално пружање бесплатне правне помоћи, што ће побољшати квалитет правне помоћи и подршке која се пружа грађанима.

Уводи се и Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи који води Министарство правде, као јединствену јавну електронску базу података, што ће допринети и доступности информација грађанима.

Прелазним одредбама Предлога закона уводи се и обавеза за јединице локалне самоуправе које то нису још увек учиниле, да формирају службу бесплатне правне помоћи, чиме се унапређује доступност бесплатне правне помоћи и у мањим јединицама локалне самоуправе широм Србије.

Кубуровић је рекла и да је одложена примена одредаба о бесплатној правној помоћи у прекограничним споровима до приступања Европској унији.

Почетак примене закона предвиђен је за октобар 2019. године, како би се до тог датума извршиле неопходне техничке и организационе припреме за његову примену, закључила је Кубуровић.

 

О Предлогу закона о заштити података

Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је данас да је основни циљ Предлога закона о заштити података о личности да свакоме обезбеди поштовање основних права и слобода, а посебно права на заштиту података о личности.

Према њеним речима, закон треба да успостави јасан правни оквир у области заштите података о личности и да уреди обраду података.

Кубуровић је истакла да ће се његовим доношењем испунити више циљева, међу којима је проширивање и прецизирање надлежности и овлашћења Повереника за информације од јавног значаја као независног државног органа и усклађивање са релеватним документима ЕУ.

Једна од најзначајнијих новина која се односи на лице на које се подаци односе је везана за подношење правних средстава ако се врши обрада његових података о личности, рекла је Кубуровић.

По важећем закону, каже, лице је имало право жалбе Поверенику, ако сматра да руковалац не обрађује његове податке у складу са законом, а ако је незадовољан одлуком Повереника, могао је да покрене управни спор.

Сада се предвиђа читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднети више правних средстава.

Пре свега, може се поднети приговор руковаоцу на обраду података, али и поднети притужба Поверенику.

Против одлуке Повереника, односно у случају да таква одлука није донета у року од 60 дана од дана подношења притужбе, може да се покрене управни спор.

Исто тако, а независно од других поступака може се остварити и непосредна судска заштита, а на крају, изричито је прописано и право на накнаду штете, које подразумева да лице које је претрпело материјалну или нематеријалну штету због повреде одредаба закона има право на новчану накнаду ове штете од руковаоца који је штету проузроковао, истакла је министарка.

Указала је да су Предлогом закона детаљно уређени послови Повереника, као независног надзорног тела, прецизиран је његов независан статус, а детаљно су уређене његове надлежности.

Повереник пре свега обавља инспекцијске послове, али, поред тога, има овлашћења да предузме одговарајуће корективне мере, обезбеђује примену закона, а обавља и послове међународне сарадње.

Предложеним решењем ће се, каже, уредити поступак остваривања права на заштиту података о личности, као и одговорност у случају кршења права лица на које се подаци односе.

Она је додала да ће се потпуније уредити безбедност података о личности, тако што се прописује већи број мера заштите података о личности, као и поступак у случају да до повреде безбедности ипак дође.

Такође, уводи се обавеза анализе ризика пре започињања радњи обраде, а ако је ризик високог нивоа прописује се неопходност тражења мишљења надзорног органа.

Министарка истиче да се први пут јасно прописују посебне одредбе које се односе само на надлежне органе, чиме се обезбеђује законитост њиховог поступања.

Када је реч о новинама, Кубуровић каже да се за разлику од сада важећег законског решења, према коме се пристанак може дати искључиво у писменом облику или усмено на записник, што је у примени закона изазивало велике проблеме, појам пристанка је сада прецизно дефинисан и значајно проширен.

Велики број одредаба законског предлога односи се на обраду органа власти, каже Кубуровић и додаје да је прописивањем тих одредби веома важно јер се, са једне стране обезбеђује даље унапређење достигнутих људских права у овој области, а са друге стране постоји потреба за ограничењем неких од тих права, имајући у виду безбедносне изазове који се јављају у данашње време.

Према њеним речима, за разлику од важећих законских решења, предвиђено је више могућности за пренос података у другу државу или међународну организацију, при чему треба нагласити да у свакој од могућих ситуација постоје јасно прописани услови који морају бити испуњени, додала је Кубуровић.

 

Законом се дефинишу услови лобирања

Предлогом закона о лобирању успоставља се нормативни оквир за обављање те делатности у Србији, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић која је истакла да се њима дефинишу услови за обављање лобирања.

Регулисање лобирања усмерено је, каже Кубуровић, на спречавање могућег непримереног утицаја лобиста на формирање јавних политика, као и подизање поверења грађана у процес доношења одлука, односно на утврђивање правила у вези са обављањем лобирања.

Она је истакла да се Предлог закона заснива на начелу заштите јавног интереса и начелу интегритета које обухата законитост, транспарентност и одговорност у раду, као и етичност, у циљу очувања личног и угледа правног лица које обавља лобирање, угледа корисника лобирања.

Министарка је навела да се приликом увтрђивања услова за обављање лобирања водило рачуна о потребном нивоу професионалних квалификацијама, али и о етичким показатељима.

Предвиђено је да лобиста поред високе стручне спреме, поседује и специфична знања о лобирању која може стећи похађањем посебне обуке, рекла је Кубуровић.

Према њеним речима, Предлогом закона се промовише транспарентност лобирања, која долази до изражаја у успостављању јавног регистра лобиста, а који омогућава постојање прегледних и јавно доступних информација о идентитету и интересу свих оних који утичу или желе да утичу на органе власти у процесу припреме и доношења закона других прописа и општих аката.

Треће, прописана су правила у вези са спровођењем лобирања, истакла је Кубуровић и у том смислу истакла да су прописани обавезна садржина уговора о лобирању и правила о његовом раскиду, као и прекиду поступка лобирања.

Такође, описани су послови које обављају лобисти и нерегистровани лобисти и прецизно утврђени принципи њиховог деловања и обавезе према које имају кориснику лобирања.

Кубуровић је навела да је прописана обавеза лобираног лица да сачини извештај о сваком контаку са лобистом или нерегистрованим лобистом, чија је садржина такође уређена овим Предлогом закона у циљу омогућавања стандардизације података у вези са лобирањем.

„Смисао евиденције је омогућавање приступа јавности довољном броју информација о лобистичкој активности које се односе на јавне политике и доношење одлука, како би се могла проценити природа и домет лобирања и како би се јавност уверила да је то у складу с јавним интересом“, рекла је Кубуровић.

Кубуровић каже да се извештаји о раду лобиста, односно правних лица која обављају лобирање подносе Агенцији за борбу корупције, као органу који води регистре у којима су уписани.

 

Правосудна управа од 2019. прелази на ВСС

Законом о уређењу судова предвиђено је да 1. јануара 2019. надлежности Министарства правде у пословима правосудне управе, у ширем смислу, прелазе на Високи савет судства, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић.

„У питању су надлежности које се односе на утврђивање мерила за одређивање броја судског особља, сви послови правосудне управе, у ужем смислу, за које је надлежно Министарство правде, доношење и надзор над применом Судског пословника, као и предлагање и извршење буџетских средстава и надзор над трошењем буџетских средстава за рад судова“, рекла је Кубуровић.

С обзиром да је у току израда амандмана на Устав Републике Србије у делу који се односи на област правосуђа, биће неопходно, каже министарка, да се после њиховог усвајања са њима усагласе закони у области правосуђа, међу којима је и Закон о уређењу судова.

„Из тих разлога предлаже се одлагање преношење надлежности са Министарства правде на Високи савет судства, за још годину дана“, рекла је Кубуровић.

 

О изменама Закона о парничном поступку

Изменама закона о парничном поступку, за разлику од важећег решења, више се не тражи сагласност туженог за ступање у парницу другог лица уместо тужиоца, а које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, објаснила је министарка правде Нела Кубуровић.

Образлажући измене закона у парламенту, Кубуровић је рекла да је разлог за предлагање таквог законског решења тај што је, Стратегијом за решавање проблематичних кредита истакнута ситуација продаје проблематичног кредита од стране банке, ако је у току парнични поступак, који је покренула банка.

У том случају, сходно важећим одредбама Закона о парничном поступку, лице које купи проблематични кредит не би могло да ступи у парницу уместо банке без сагласности туженог.

„Овакво законско решење представља препреку развоју тржишта проблематичних кредита, па је Акционим планом за спровођење наведене Стратегије предвиђена измена Закона о парничном поступку, која се предлаже“, рекла је Кубуровић.

Када је реч о предлогу Закона о допуни закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, Кубуровић је рекла да се њима уређује начин на који јавни бележник оверава копију исправе која се њему подноси у папирном облику.

 

 

 

Извор: Танјуг


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »