Како ЦИА види Србију: Нешто мања од Јужне Каролине, а терен јој је «ексремно разнолик»

Нешто мања од Јужне Каролине, а терен јој је «ексремно разнолик». Потенцијалне опасности су разарајући земљотреси, а на њеној територији је једна од најважнијих копнених рута од Западне Европе до Турске и Блиског истока. Овако Централна обавештајна агенција САД, познатија као ЦИА, пише о Србији у извештају «Тхе Њорлд Фацтбоок».

На северу су богате, плодне долине, на истоку кречњачке планине и басени, а на југоистоку древна брда и планине, наводи ЦИА. Америчка агенција указује да је Србија има изворе нафте, гаса, угља, гвожђа, бакра, цинка, антимона, хромита, злата, сребра, магнезијума, пирита, кречњака, мермера, соли, те обрадиве земље. Истиче се да је становништво земље распрострањено пођеднако широм земље, са већим и гушће насељеним урбаним подручјима.

ИСТОРИЈА

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца формирано је 1918, а име државе је промењено у Југославија 1929. Комунистичка партија се опирала окупацији и подели Југославије од 1941-45, те се такође борила против противника и колаборатора. Војни и политички покрет на челу са Јосипом Брозом Титом преузео је пуну контролу над Југославијом након пораза домаћих противника и окупатора 1945.

Иако комунисти, Тито и његови наследници успевали да маневришу између држава Варшавског пакта и Запада следеће четири и по деценије. Слободан Милошевић постао је председник Републике Србије 1989. и његови ултранационалисти позвали су на српску доминацију, што је довело до насилног распада Југославије по етничкој линији. Хрватска, Словенија и Македонија прогласиле су независност 1991, а 1992. и Босна.

«Преостале Србија и Црна Гора оформиле су нову Савезну републику Југославију у априлу 1992, а под Милошевићем вођством Србија је водила разне војне кампање да уједини етничке Србе из суседних република у Велику Србију», пише ЦИА.

Те акције су пропале и након међународне интервенције дошло је до потписивања Дејтонског мира 1995. Милошевић је задржао контролу над Србијом и постао председник СРЈ 1997. Следеће године је дошло до побуне етничких Албанаца у бившој аутономној српској покрајини Косово, што је испровоцирало српску анти-кампању која је резултирала «масакрима и масовним протеривањем етничких Албанаца с Косова», наводи ЦИА.

НАТО БОМБАРДОВАЊЕ

Одбијање Милошевићеве владе да прихвати међународно решење довело је до НАТО бомбардовања у пролеће 1999. Српска војска и полиција повукле су се с Косова у јуну 1999, а Савет безбедности Уједињених нација одобрио је УН администрацију и безбедносне снаге НАТО на Косову.

ЦИА даље наводи како је Косово на крају, 2008, прогласило независност, коју Србија одбија да призна, као и преговоре у Бриселу који су уследили.

Србија и Косово постигли су 2015. четири додатна споразума у Бриселу, и то о заједницама српских општина на Косову, телекомуникацијама, енергетиц и слободи кретања.

Председник Александар Вучић промовисао је амбициозни циљ прикључења Србије Европској унији до 2025. Под његовим вођством као премијера, у јануару 2014. Србија је ступила у формалне преговоре за придружење.

Стратегија Западног Балкана ЕУ, објављена у фебруару ове године, истиче које кораке Србија мора да предузме да оконча процес придруживања до 2025, истиче се на сајту ЦИА.

Након увода, ЦИА је даље описала Србију у категоријама “Географија”, “Људи и друштво”, “Економија”, “Влада”, “Транспорт”, “Луке”, “Енергија”, “Комуникације”, “Војска и безбедност” и “Транснационална питања”.

карта Србије на сајту ЦИА

СТАТИСТИКА

Број становника је 7.111.024 – без Косова.

Даље се набрајају етничке групе (према подацима из 2011), језици, религије, структура становништва према годинама, зависност, наталитет, морталитет, однос полова, просечна старост мајки при првом порођају, смртност мајки и новорођенчади, очекивани животни век (75,7 година), али и стопе плодности (1,44 детета рођено по жени у 2017) и употребе контрацептива (58,4 одсто становника у 2014).

Наводе се и статистички подаци о броју лекара на 1.000 становника (2,46 у 2014), броју болничких кревета (5,7 на 1.000 људи у 2012), изворима пијаће воде, приступима санитарним објектима, стопи оболелих од ХИВ/АИДС-а (2.700 у 2017), стопи смртних случајева од ХИВ/АИДС-а (100 у 2017). Гојазног становништва било је 21,5 одсто 2016, а неухрањене деце млађе од пет година 1,8% 2014.

Што се тиче образовања, писмено је 98,8 одсто становника старијих од 15 година, према подацима из 2016. Незапослених старости од 15-24 је у 2016. било 34,9 одсто.

ЦИА даље наводи тип владавине, општине, државне празнике, Уставе кроз историју, амандмане, правни систем, систем држављанства и године добијања права гласа, владина тела и функционере, законодавна и судска тела, те политичке партије и њихове лидере.

Америчка агенција напомиње да Србија има више од 110 регистрованих политичких партија и грађанских удружења.

Такође су пописане међународне организације, те дипломатско представништво Србије у САД и америчко у Србији. ЦИА описује и заставу Србије, националне симболе и химну.

Застава Србије (Фото: Лола Ђорђевић)

ЕКОНОМИЈА

Наводи се да Србија има транзициону економију, којом увелико доминира тржиште, али да државни сектор и даље има значајан удео. Економија се ослања на производњу и извоз и увелике се води страним инвестицијама, истиче ЦИА. Незапосленост у Србији, иако релативно ниска у поређењу са балканским суседима (16% у 2017), значајно је изнад европског просека.

Србија споро имплементује структурне економске реформе потребне да се обезбеди дугорочни просперитет, наводи ЦИА додајући да се јавни дуг више него удвостручио између 2008-2015 (73,1% у 2016, а 61,5% у 2017). Набрајају се стопа инфлације, извоз, увоз, златне резерве, БДП.

Као главни економски изазови наводе се стагнирајући приходи кућанстава, потреба за стварањем послова у приватном сектору, структурне реформе државних компанија, стратешке реформе јавног сектроа, потреба за новим страним директним инвестицијама. Ту су и правосудни систем, корпуција и све старија популација.

У факторе који нам иду у прилог ЦИА укључује економске реформе које Србија већ обавља у склопу евроинтеграција, стратешку локацију државе, релативно јефтину а обучену радну снагу, те уговоре о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском и земљама ЦЕФТА.

У категорији “Комуникација” наводи се да корисника интернета у Србији има укупно 4.790.488, што је 67,1 одсто становништва, према подацима из јула 2016. Према подацима о транспорту, Србија има 26 аеродрома, од чега 10 имају асфалтиране писте, те два хелидрома, укупно 3.809 км пруге, 44.248 км путева и 587 км водених путева.

FOTO: RAS SRBIJA

ИЗБЕГЛИЦЕ

Српски протест против признања независности Косова од стране САД и других држава, коначни статус разграничења, неколико хиљада НАТО мировњака на Косову, гранични спор са Босном дуж Дрине, а са Хрватском дуж Дунава, те низ других билатералних питања која датирају још из ’90-тих оптерећују данашњу Србију, како наводи ЦИА у категорији “Транснационалних питања”.

Што се тиче избеглица, према земљи порекла има их 20.346 (Хрватска), те 9.081 (БиХ). Измештених особа, углавном косовских Срба, има 199.584, а особа “без државе” 2.155 (у 2017).

Истиче се да је у Србију од 2015-2018. стигло 684.572 имиграната, те да је Србија углавном транзитна земља у којој од јуна живи 3.193 азиланата.

Наводи се и да је наша земља рута за шверц хериона из југозападне Азије до западне Европе (Балканска рута) и да је економија подложна прању новца.

 

Извори: M. Milikšić , https://www.cia.gov/

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »