Источна и Централна Европа не дели исте вредности са Западом

Зид који је до 1989. године делио Европу одавно је пао. Физички. Али у културолошком смислу и даље је ту. Барем неки његови делови. То показује и ново истраживање које је спровео „Pew Research Center“.

Према студији Pew Research Center, највећи раздор између западне и источне Европе уочава се у ставовима према муслиманима. Највећу спремност да „признају у сопственој породици неког ко је муслиман“ (на пример склапањем брака), изразили су Норвежани. Чак 82 процента њих на то питање одговорило је потврдно. За њима следе Швеђани са 80 одсто. Нешто испод тог процента су Финци – 66 одсто испитаника у тој земљи рекло је „да“. Слично су отворени и Холанђани и Белгијанци, 88 и 77 одсто. И Шпанци и Французи показују високу стопу толеранције – 74 и 66 процената.

Немачка је „у златној средини“, са 55 одсто оних који би могли да замисле муслиманку односно муслимана у сопственој породици. И код немачких сусједа, Аустрије и Швајцарске, ситуација је слична.

Али у источним земљама спремност на тако нешто је у паду. Тако би само трећина Пољака (33 процента) прихватило муслиманку односно муслимана у породици. Међу Мађарима –њих само петина (21 одсто). И само 12 процената Чеха.

Даље на југоистоку и истоку континента тај проценат поново расте: 57 процената Хрвата и скоро половина Словака (47 одсто) не би имало ништа против муслимана у породици. Слиöно размишља и 43 одсто Срба. Уздржани по том питању били су Бугари, Румуни, Грци и Руси. У тим земљама око трећина испитаника одговорила је са „да“.

Сопствена култура

Испитаници у наведеним земљама били су отворенији када су говорили о Јеврејима. Њих би у породици прихватило 96 одсто Холанђана, за њима следе Норвежани са 95 процената и Данци са 92. У Немачкој, земљи која је одговорна за погром над европским Јеврејима, добре две трећине (69 одсто) могло би да замисли да имају Јевреје за рођаке. Када је о Србији реч, 61 проценат грађана прихватило би Јевреја у породици, а најмањи проценат је у већински муслиманској Босни и Херцеговини – 37 одсто.

Разлике између западних и источних европских земаља постоје и када је у питању вредновање сопствене културе. Највише позитивних одговора на питање да ли је њихова сопствена култура надмоћнија над страним културама, дали су испитаници у Русији (69 одсто), затим у Румунији (66), Бугарској (69) и Србији (65). Али још самосвеснији су Грци: 89 процената одговорило је позитивно.

Осећај да сопствена култура није изнад других најизраженија је код Шпанаца и Белгијанаца. Само 20 одсто Шпанаца сматра да је њихова култура надмоћнија у односу на друге, и 21 одсто Белгијанаца. Затим следе Холађани са 31 одсто. Ни Французи не мисле да је њихова култура много надмоћнија – 36 одсто је гласало са „да“. Када је пак реч о Немачкој, 45 одсто испитаних Немаца сматра немачку културу надмоћнијом у односу на друге светске културе. У Пољској и Чешкој тај проценат је 55 одсто. Словаци и Мађари су ту негдје као и Немци, са 44 и 46 процената.

Велики идеолошки раздор

Веома велика разлика између истока и запада Европе уочава се и када је реч о венчањима истополних партнера: 86 до 88 одсто испитаника у Шведској, Данској и Холандији је за, затим следе друге западне земље, као на пример Немачка са 75 одсто, Француска са 73 и Шпанија са 77 одсто испитаника који су се изјаснили позитивно о истополним заједницама.

Међу источноевропским земљама највећи проценат оних који су за истополне заједнице је у Чешкој – 65 одсто. Знатно мање је у суседној Пољској, наиме 59 процената испитаних одбацује истополни брак. Још већи проценат оних који одбацују истополни брак је у Румунији – 74 одсто и Бугарској 79 одсто. Највећи проценат испитаних грађана који су против истополног брака је у Србији 83 одсто, Босни и Херцеговини 84, Литванији 85 и Русији чак 90 процената.

Када се ради о односу државе и религије раздори између запада и истока нису толико дубоки. Највише грађана који су за то да се одвоје држава и религија је у Шведској и Финској, 80 и 77 процената. Следи Босна и Херцеговина, где се 76 одсто грађана изјаснило за одвајање, Хрватска (69) и Србија (59). Укупно гледано, све европске земље подржавају одвајање религије од државе. Само је у Русији, Белорусији и Бугарској 50 одсто грађана неодлучно. А једино су у земљама на ободу Европе за то да држава подржава религију, као на пример у Грузији (52 одсто) и Јерменији (59 одсто).

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »