Отворена тајна Франкова архива

Отварање тајних војних архива старијих од 50 година потврдило је оно што је било јавна тајна — да је Франков режим имао разгранату шпијунску мрежу, како у земљи, тако и у иностранству, да су многи људи били праћени и прислушкивани и да су надлежне цивилне и војне службе биле сасвим у функцији режима.

То је основни утисак после отварања 1.022 кутије са тајним документима, смештеним у Генералном војном архиву у Авили. Маргарита Роблес, министарка одбране, одобрила је отварање кутија у којима је на хиљаде докумената са којих је сада скинута етикета «тајна».

Још увек постоје бројне рестрикције, али новинари мадридског дневника «Паис» добили су дозволе да зароне у море докумената.

Оно што је до сада објављено обухвата, углавном, период од краја Другог светског рата до 1968. године. Потврђено је прислушкивање интелектуалаца, «сумњивих елемената», «црвених емиграната» и посебно студената који су 1968. постали главна опасност режиму.

Прислушкивани интелектуалци означени су као «прокомунисти и социјалисти».

Из 1959. године је документ који сведочи о папи Јовану 13. који «не гледа са симпатијама на актуелни режим у Шпанији». Сазнаје се и о специјалној јединици која је имала задатак да омета емитовање програма «Независног радија Шпаније» чије је седиште било у Букурешту. Разграната мрежа шпијуна у Француској «бринула» је свакодневно о 98.000 избеглица који су после Грађанског рата уточиште нашли у суседној земљи.

Осим о интерним питањима, део докумената односи се на спољнополитичке активности. Из 1947. је документ о намери Вашингтона да уместо дотадашње изолације Шпанију претвори у савезника, наравно не баш из чисто алтруистичких разлога.

Франко је још 1948. дозволио америчким официрима и војницима распоређеним у Европи улазак у Шпанију без пасоша.

Америчка влада је 1951. затражила пет шпанских лука за своје бродове, свакако не само трговачке. После две године преговора 1953. Американцима је дозвољен улазак у три ваздушне базе и једну луку.

Без потврде је документ из јануара 1956. у коме се наводи да је Шпанија дала сагласност САД за депозит нуклеарних бомби у Сан Паблу (Севиља).

Франков режим је био опседнут масонима, о којима је 1971. сачињен досије, са списком свих чланова.

Отварање докумената открива и постојање организације која је помагала нацистима да се склоне, посебно у Јужну Америку. Као главни човек, са седиштем у Риму, означен је извесни Вили Фриједе, бивши официр немачке војске.

Ту су и бројни документи о ЕТА и забринутост режима због подршке коју црква у Баскији даје терористичкој организацији, као и сумња да иза првих акција ЕТА — слања експлозивних пакета — стоји «руски рукопис».

ПЛАШИО СЕ ВЕТА У НАТО

Из докумената се сазнаје да је Франко још половином педесетих година хтео да Шпанију уведе у НАТО. Није, међутим, тражио формални пријем — због страха од вета неких чланица.

аутор: Влада Станковић

 

 

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »