«Турски ток» шанса за регион

Србија је спремна да се прикључи на «Турски ток». И регион је спреман да искористи погодности које доноси тај пројекат, чуло се на у петак отвореној, дводневној, међународној конференцији о енергетској безбедности Евроазије.

Министар енергетике Александар Антић (фото: Лола Ђорђевић)

Крак испод Црног мора изаћи ће током новембра на турску обалу. Тада се очекује почетак градње гасовода ка Бугарској.

Важан пројекат за нас је могућност да кроз наш регион прође наставак деонице «Турског тока» — рекао је Александар Антић, министар енергетике.

Могућност да десет до 15 милијарди кубних метара руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити врата развоја гасификације и гасне привреде. Србија велику пажњу посвећује том пројекту. Ипак, то не зависи само од нас, ту су наше комшије Бугарска и Мађарска.

За Србију је значајно и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП и Каспијски басен, преко гасне конекције између Грчке и Бугарске.

Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто упитао је у петак зашто не би могао да се настави «Турски ток» према Бугарској, Србији и Мађарској и зашто трпи велике нападе од ЕУ, када постоји блиска сарадња Русије и земаља западне Европе.

«Шта је спорно са «Јужним током», да није можда то што у «Северном току» учествују јаке европске земље и њихове компаније док у «Јужном» учествују оне мање — упитао се Сијарго. То не значи да Европска комисија према земљама централне и источне Европе треба да има другачији приступ. Земље централне и источне Европе треба да о енергетској безбедности одлуке доносе саме у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће Европска унија».

Грчки министар за животну средину и енергетику Јоргос Статакис истакао је да се земље централне и источне Европе тренутно налазе у периоду трансформације и транзиције читавог енергетског сектора.

Грчка тренутно спроводи три главна пројекта, први је онај којим се гас доставља из Азербејџана ка Италији, али постоје још два пројекта који доприносе општој диверзификацији и обезбеђивању нових енергетских извора.

ВАЖНЕ И КОМПАНИЈЕ

Кључни елемент енергетске сигурности је приступ базама ресурса и капацитетима за прераду — истакао је Александар Дибаљ, члан УО «Гаспром њефта».

Притом, капацитети који производе губитке, или су застарели, могу узроковати крупне ризике. Реална енергетска безбедност такође се обезбеђује и стабилном економском ситуацијом компанија у сектору, профитабилношћу енергетских актива и одрживошћу пред могућим економским и технолошким изазовима.

Важна је и способност енергетске компаније да еволуира и развија сопствене компетенције. На крају крајева, спремност суочавања са нестабилним ситуацијама и могућност прилагођавања, данас нису ништа мање важни фактори него што је то формално постојање природних ресурса.

Аутор: С. Булатовић

http://www.novosti.rs

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »