Момир Булатовић: Шта је највећи «ризик од ризика» за светску економију

Импресиван скуп светских финансијских прегалача у луксузном летовалишту на Балију у Индонезији обзнанио је ризике за светску економију. Прогнозе су, ипак, и даље оптимистичне. И нереалне.

Судећи по фотографијама, Бали у Индонезији представља туристички рај и оазу луксуза у држави која се свеукупно не може похвалити њиме. Делегати годишњег окупљања три најзначајнији светске монетарне организације (Међународног монетарног фонда, Светске банке и Светске трговинске организације) имали су стога све услове да се упусте у бригу о светској економији.

Поред бирократа из ове три институције, учешће су узели и министри финансија и централни банкари из 189 држава чланица. Било је ту, наравно, и утицајних личности из приватног сектора, банкарске заједнице (индустрије), универзитета, цивилног сектора, посматрача и готово хиљаду новинара. Укупан број учесника је био 36.669. Састанчило се од 12. до 14. октобра, али се, с обзиром на удаљеност и егзотичност локације, морало доћи неколико дана раније, док се са повратком није ваљало журити.

Домаћини су, барем са те стране, задовољно трљали руке. Учесници скупа су потрошили толико пара да је БДП Балија увећан за више од једног процента. Али када се ради о угледним људима и значајним темама, не ваља да се штеди. У ствари, они то готово никад и не раде. Штедња је обавезни део пакета њихових савета (прецизније, наређења) и увек се односи на друге.

Непосредно пред почетак самита, ММФ је кориговао своју прогнозу раста глобалне економије за ову, 2018. годину, са 3,9 на 3,7 одсто. Кристин Лагард, прва дама ММФ-а, позвала је све учеснике да смање постојеће тензије, изазване све чешћим и све обухватнијим трговинским размирицама, посебно између највећих актера светске економије.

Позвала је на отворени дијалог у проналажењу нових решења у поштовању правила светске трговине. Упозорила је и доносиоце одлука на нивоу националних влада да морају да се припреме за тржишне нестабилности које ће проистећи из постојећих трговинских спорова. Иако је глобални економски раст и даље снажан, закључила је, постоје и велики ризици на хоризонту посебно у виду пораста неједнакости, нових технологија и њиховог утицаја на радна места и одрживости достигнутог раста.

Морис Обстфелд, главни економиста ММФ-а, објаснио је да смањење прогнозе раста светске економије долази због повећаних трговинских сукоба на релацији САД — Кина.

Ји Ганг, гувернер Централне банке Кине је изјавио да су протекционизам и трговинске баријере највећи ризик за светску економију. Кина је спремна да сарађује са свима да би слободна трговина и инвестирање биле остварене тако да све државе имају корист од још веће и уравнотеженије економске глобализације.

Умирујуће речи су се чуле и од Стивена Мнучина, америчког министра финансија. Он је смањио ниво аларма због постојећих трговинских ограничења која је његова држава увела Кини и другим државама. Изразио је и наду да Кина неће одустати од куповине америчких државних обвезница (главног средства текућег финансирања америчке владе) како би кинеске фирме и даље имале приступ америчкој високој технологији. Уз жаљење због трговинског спора, он је поручио да код Кине није само у питању потреба да она од Америке купује више природног гаса или сојиног брашна, већ да се ради о „структуралним питањима“ балансираних трговинских односа двеју држава.

Ипак, без обзира на углађеност наступа, не може се сакрити осећај да се чула грмљавина расрђених богова светске трговине. Већина учесника у расправи се, стога, залагала до нивоа молбе да се смање тензије између највећих светских економија иако сви виде да решења за то не постоје. Барем не у кратком року и са постојећим распоредом политичких снага.

Јим Јонг Ким, председник Светске банке је позвао све државе да остану заједно и јединствено налазе одговоре на проблеме глобализације која мора бити настављена. Позив је лепо звучао, али је више личио на пусту жељу него на реално очекивање.

У односу на мале и сиромашне државе, ове три надинституције нису промениле понашање. Из њихових извештаја и посебно прогноза више провејава политичка него ли економска оцена утемељена на подацима и анализама. Али оне одавно не спадају међу ризике за светску економију, па се са њима може поступати по вољи великих и моћних.

Разуме се да у њиховој анализи „ризика од ризика“ има превише једностраности и посвећености интересима Америке и мултинационалних корпорација. Али, будимо реални, оне су створене и попуњене људима којима превасходни циљ није слободна трговина по фер условима и равномерни развој свих учесника у глобалној економији. Ако је тако, онда се може рећи и да су оне релативно успешне у остварењу намере да богатима олакшају наредне приходе, независно од раубовања природних ресурса планете и пораста сиромаштва огромне већине њене популације.

Међународни монетарни фонд, Светска банка и Светска трговинска организација програмиране су тако да не виде да су управо оне највећи „ризик од ризика“ за светску економију.

Спутник

 

Source: Информативна агенција NewsFront (https://srb.news-front.info)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »