Проф. др Жарко Обрадовић на Трећем заседању  Комисије за сарадњу између Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације и Народне Скупштине РС: Међупарламентарна узајамна сарадња Руске Федерације и Републике Србије као фактор продубљивања билатералних односа

Седницу Комисије  водили су потпредседник Народне скупштине Републике Србије Ђорђе Милићевић и први потпредседник Државне думе, заменик копредседника Комисије Мељников Иван Иванович.

Проф. др Жарко Обрадовић говорио је на прву тему: Међупарламентарна узајамна сарадња Руске Федерације и Републике Србије као фактор продубљивања билатералних односа:

„Уважене колеге, драги пријатељи.

Велико ми је задовољство што данас учествујем у раду Трећег заседања  Комисије за сарадњу између Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације и Народне Скупштине Републике Србије.

Желео бих да се захвалим нашим домаћинима на изузетно топлом пријему и гостопримству.

Модел међупарламентарне комисије представља највиши облик сарадње који Народна скупштина остварује на билатералном плану и који остварује само још са Свекинеским народним Конгресом Народне Републике Кине.  За Народну скупштину Републике Србије, представља изузетну част и одговорност.

Задовољство ми је што сам данас известилац на тему: Међупарламентарна  сарадња Републике Србије и Руске Федерације као фактор јачања билатералних  односа.

Наши билатерални односи су изузетно добри и развијени на политичком, економском, културном и другим пољима. Наравно, унапређењу наших односа доприносе редовни сусрети на највишем и високом нивоу. Као парламентарца посебно ме радује што су ти контакти и размена мишљења редовни и на парламентаном нивоу. Наши динамични контакти довели су до потписивања споразума о сарадњи Народне скупштине Републике Србије са оба дома Федералне скупштине Руске Федерације (са Државном думом у октобру 2009. године и Саветом Федерације у мају 2015. године).

Мишљења сам да парламентарна дипломатија има неспоран значај јер, док извршна власт представља већину грађана једне земље, парламенти представљају све грађане и изражавају њихове ставове. У случају Србије и Русије, у том смислу, нема никакве разлике. Дипломатски односи Кнежевине Србије и Руске Империје успостављени су 1838. године.

Поред сарадње на највишем нивоу, мишљења сам да је за развој наше парламентарне сарадње, од највишег значаја континуирана сарадња и размена мишљења по различитим питањима између наших радних тела. У том смислу поздрављамо састанке који су одржани у Народној скупштини у току ове и прошле године, као и посету делегације Одбора за дијаспору и Србе у регину Москви од 28. до 30. марта 2018. године.

Сергеј Анатољевич Гаврилов, председник Одбора Државне думе Руске Федерације за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења водио  разговор у Народној скупштини РС са проф. др Владимиром Маринковићем, потпредседником НС РС, 23. априла 2018. године.

Сергеј Жигарев, председник Одбора за економску политику, индустрију, иновациони развој и предузетништво боравила је у радној  посети Народној скупштини и при том водила одвојене разговоре са Снежаном Б Петровић, председницом и члановима Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Милованом Дрецуном, председником и члановима Посланичке групе пријатељства са Русијом, 14. децембра 2017. године.

Леонид Слутцки, председник Одбора за међународне послове Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације, водио је разговор у Народној скупштини са Ђорђeм Милићевићем, потпредседником Народне скупштине, 19. маја 2017. године.

Током ових састанака имали смо веома искрене и садржајне разговоре, те се искрено сматрам да ти контакти треба да буду што чешћи и да се радна тела  састају чешће.

Међутим, како нас даљина и рад у нашим парламентима спречава да често остварујемо директне контакте, мишљења сам да треба да пронађемо начине за међусобну размену ставова, мишљења и информација од значаја за обе стране и на друге начине. Могући вид за то је да два одбора успоставе праксу периодичне размене писама којима би једни друге информисали о позицијама у вези са темама од међународног значаја.

Једна од надлежности одбора за спољне послове јесте учешће у процедури ратификације међународних споразума. Сматрам да би било корисно да као одбори задужени за ратификацију координирамо наше активности и да заједнички наступамо када препознамо интерес за наше грађане да се неки билатерални споразум закључи или ратификује. Шта више, ми сами можемо иницирати закључивање билатералних споразума у областима од обостраног значаја.

Још један драгоцени вид наше сарадње представља сарадња посланичких група пријатељства. Као што сам на почетку рекао, ПГП са Русијом у Народној скупштини је убедљиво најбројнија група пријатељства. Сматрам да тај потенцијал треба искористити на начин да се развија сарадња у областима као што су наука и култура. Посланичке групе пријатељства у оба парламента требале би да активно учествују у обележавању важних датума и одржавању различитих културних, научних и образовних манифестација.

Такође, поред сарадње нас народних посланика, било веома корисно да се успостави сарадња и на нивоу стручних служби два парламента. Ову идеју изнео сам и на нашем Другом састанку. (На пример, нама би било драгоцено искуство и евентуална сарадња са службом Аналитичке службе Државне думе).

За нас је од посебног значаја сарадња коју са посланицима из Руске Федерације имамо у оквиру мултилатералних парламентарних организација. Искористићу ову прилику да колегама из Русије поново упутим нашу захвалност за подршку коју нам пружају у различитим форумима по питању Косова и Метохије. Не морам да у детаље образлажем од коликог је то суштинског значаја за нас. Такође, захвални смо на руском ставу да је „оно што је добро за Србију добро је и за Русију“

Са задовољством могу да констатујем да у свим форумима где обе земље учествују остварујемо изузетну сарадњу која се огледа у међусобној подршци иницијативама и кандидатурама.

Будући да сам члан наше делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, могу лично да сведочим о доброј сарадњи коју смо имали на свим пољима са руском делегацијом.

Са задовољством могу да констатујем да  смо и у оквиру других организација као што су Интерпарламентарна скупштина православља, Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње и Парламентарна скупштина ОЕБС-а, досегли завидан ниво комуникације и подршке. Делегација Народне скупштине у својству посматрача редовно учествује и у активности Парламентарне скуптине Организације договора о колективној безбедности.

На крају, али не по значају, облик сарадње представља и учешће народних посланика на различитим међународним скуповима које организује једна или друга страна. М. Гојковић учествовала је састанку Евроазијског женског парламентарног форума у Санкт Петерсбургу у септембру о.г, а  потпредседник НС РС Ђорђе Милићевић, учествовао је на Међународном форуму за развој парламентаризма, у јуну ове године.

Мислим да таквих активности треба да буде што више и да посланици оба парламента учествују на стручним и научним скуповима који се организују у нашим земљама.

Ове године обележавамо 180 година од успостављања дипломатских односа организовањем низа манифестација у Србији и Русији. Сматрам да је учешће и народних представника у овим манифестацијама од великог значаја.

Дозволите ми да изнесем мишљење да лични односи дају својеврстан печат укупним билатералним односима. Захваљујући редовној динамци наших контаката бићемо у прилици да једни друге више упознамо, а самим тим и боље разумемо. У том смислу, изражавам наду да ће се наша сарадња наставити како на највишем нивоу, тако и на нивоу одбора за спољне послове.“

The post Проф. др Жарко Обрадовић на Трећем заседању  Комисије за сарадњу између Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације и Народне Скупштине РС: Међупарламентарна узајамна сарадња Руске Федерације и Републике Србије као фактор продубљивања билатералних односа appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »