Ђорђевић: Нулта толеранција према сиромаштву

Циљ увођења електронске управе, централног регистра становништва и електронског система социјалних карата је стварање снажног механизма за спровођење владине политике нулте толеранције према злоупотребама и чврсте намере да осетљиве категорије добију законску помоћ без обзира да ли крајњи корисници знају да на њу имају право или не.

То је данас изјавио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић током другог дана Економског самита Србије, и истакао да Србија данас има нову политичку, економску и социјалну димензију развоја.

„И поред изузетних резултата које је Србија постигла, следе даље реформе, пошто још нису до краја спроведене суштинске реформе, као што је стурктурна реформа јавних предузећа и преиспитивање стварне потребе постојања великог броја државниих агенција и институција уведених током претходног режима“, указао је Ђорђевић гворећи на панелу о „Борби против сиромаштва и неједнакости“.

Он је истакао да су се реформски процеси у Србији претходних деценија одвијали у непредвидивим геополитичким променама и ратовима, које су створиле велики јаз између богатих и сиромашних. Почетком 21. века политика у којој су се одвијали реформски процеси довела је, каже министар, до уништвања привреде, рекордне стопе незапослености, раста сиромаштва, криминала, корупције, неуспешне приватизације. Истиче да и поред таквог стања, Србија данас има рекордан пад незапослености, који износи испод 12 одсто, а тај проценат, каже министар, наставља да пада.

„Равноправност и једнаки услови кључни су за напредак друштва“, оценио је Ђорђевић и додао да је циљ владе нулта толеранција према сиромаштву и сваке врсте неједнакости.

Данас је Србија, истиче он, боље место за живот и инвестирање, а томе је допринела боља наплата пореза, штедња, фискална дисциплина, стварање повољних услова за инвеститоре, отварање нових радних места, пад незапослености, давање концесија путем јавно-приватног партнерства. Будућност је, истиче Ђорђевић, у едукацији нових знања, јер је образована радна снага најважнији привредни ресурст, те ће држава још више улагати у иновативно предузетништво, а од великих компанија тражити више помоћи за друштво.

„Ниједна одговорна власт не жели да се њени грађани суочавају са егзистенционалним проблемима“, подвукао је Ђорђевић.

И поред тога што се, додаје он, многи проблеми још увек решавају, економска привреда се коначно мења у корист Србије, а то доказује спољнотрговински биланс Србије који са већином земаља бележи суфицит, док је од 2006. до 2015. бележио дефицит. Закључује да развијена Србија не треба да буде на приватизацији, већ на управљачком менаџменту који ће привреду водити у корист предузећа, запослених, њихових влансика, државе, грађана и целог друштва, али и на приливима страног капитала и јачања међународне позиције националне економије.

 

 

 

 

извор: Танјуг


Source: Српска напредна странка (https://www.sns.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »