Треба доћи до најбољих законских решења о озакоњењу и градњи

Неђо Јовановић, народни посланик Посланичке групе Социјалистичка партија Србије, на Другој седници Другог редовног заседања о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу и Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи.

Када говоримо о одредбама Закона о озакоњењу, логично је да министарство, после толико година и вишедеценијских наслеђених проблема, тражи решења.Још увек нису нађена адекватна и права, иако су и ово јако добра и квалитетна решења. Зашто ово говорим? Говорим због тога, што се коначно системски решавају одређена питања која више деценија не само што системски нису решавана, већ и на основу оних законских регулатива које су биле прописане није чињено апсолутно ништа.

             Како је већ најавила наша уважена другарица, посланица Стефана Миладиновић, посланичка група СПС ће подржати сет закона чији сте Ви предлагач.Када су у питању нека законска решења, осврнућу се само на два предлога закона, а то су Закон о озакоњењу и Закон о планирању и изградњи.

Пошто ћу се касније осврнути на Закон о планирању и изградњи, ако говоримо о одредбама Закона о озакоњењу, логично је да Ваше министарство, после толико година  вишедеценијски наслеђених проблема, тражи решења. Још увек нису нађена адекватна и права, иако су ово јако добра и квалитетна решења. Зашто ово говорим? Говорим због тога, што се коначно системски решавају одређена питања која више деценија не само што системски нису решавана, већ и на основу оних законских регулатива које су биле прописане није чињено апсолутно ништа.

Ако говоримо о рушењима, онда одговорност није на Министарству, већ на локалним самоуправама, инспекцијским службама, на ономе ко није предузимао што му је законом прописано да предузме. Имамо ситуацију у Београду где се донесе решење о рушењу једне обичне тенде и чека се неколико година на извршење. Логично је да и ту одређене процедуре морају да буду спроведене, како оне тендерске, тако и бројне друге процедуре, да се обезбеде одговарајућа новчана средства, али то не може да буде ни у ком случају оправдање за то да онај ко је законом овлашћен то не спроводи.

У том смислу, Социјалистичка партија Србије и ми посланици СПС дајемо подршку, нарочито у оном делу предлога закона који врло јасно и прецизно дефинише који се то објекти искључују из озакоњења, а на које се конкретно објекте ово озакоњење односи. То је нешто што је у односу на претходна законска решења квалитативан помак.

Оно што бих  са становишта струке, да ме не бисте погрешно разумели, крајње добронамерно сугерисао су поједине одредбе овог закона за које мислим да би требало мало побољшати, бар амандманима, а мислим да за то има и те како простора. Конкретно, ради се о одредби члана 6. где се каже, да сви објекти изграђени без издатог решења о грађевинској дозволи или решења о одобрењу изградње после 27. новембра 2015. године нису предмет озакоњења и за њих надлежни инспектор доноси решење о рушењу које је извршно даном доношења.

Оваква регулатива може да изазове одређене проблеме у пракси. Зашто? Решење о рушењу је управни акт и ако постане правноснажан против тог решења може да се води управни спор. Управни суд по тужби може да донесе одређене привремене мере, па чак и да забрани спровођење решења. У конкретном случају, долазимо у проблем због тога што решење о рушењу није прошло претходну процедуру, а стекло је извршност. Немамо двостепеност, немамо правни лек, нема приговора, нема жалбе, бојим се да ће кроз испитивање било чега, па чак и до доласка на Уставни суд, оваква регулатива изазвати одређено подозрење.

Други, крајње добронамеран, савет и сугестија јесте одредба члана 11. где се каже да је, уз остале услове који се морају испунити када је у питању власник објекта који није легално изграђен, он дужан да поднесе и пријаву о имовин и пријаву о порезу, наравно, где се утврђује порез на имовину, уколико се о томе не води службена евиденција.

Овде постоји један проблем због тога што се није претходно променио закон који се односи на пореску регулативу,односно закони који се односе на фискалне ситуације, проблеме и оно што се фискалним путем може решавати. Конкретно, свуда на нивоу јединица локалних самоуправа пореска пријава се подноси у одговарајућем року, или од дана када се нелегални објекат почне користити, или од дана када постоји одговарајуће решење.

У конкретном случају није најјасније шта значи – уколико се о томе не води службена евиденција. Пореска управа води евиденцију о свему, јер у Пореској управи се подносе пријаве у односу на нелегалне објекте, па се тада плаћа порез на коришћење обавезу плаћања пореза имају и корисници а не само власници, што значи да су и они уведени у одређене евиденције и о њима такође Пореска управа и те како води рачуна.

Што се тиче Закона о озакоњењу, постоји нешто што бих замолио да размотрите и кроз амандмане које ћете, надам се да прихватите, а сигуран сам да ћете их правилно размотрити. Једну одредбу која сигурно неће моћи да прође, барем са становишта судске праксе, а то је одрицање од судског спора.

Шта то значи? То значи да уколико се објекат који је нелегалан и власник тог објекта налази у зони заштитног појаса и може да трпи одређене последице од објекта јавне намене да се одриче од спора по било ком основу. Одрицање од спора по било ком основу је нешто што у судској пракси подразумева ништавост, односно да једна таква одредба не може ни у ком случају да ступи у правни саобраћај.

Зашто? Свако има право на покретање одговарајућег судског поступка, било ког, парничног, кривичног, ванпарничног итд. И, било ко да се одрекне тог права, то одрицање нема никакво правно дејство, а нарочито у ситуацији да се евентуално након свега овога што овде пише појаве нове околности. Ми правници знамо да постоји једна институција која се зове „бенефицијум новорум“, а то значи постојање нових околности у односу на време када је донета нека одлука. Ако су те одлуке донете, а после тога се појаве нове околности које изискују да се неко мора заштити, било судски, било на други начин, онда му се то право на судску заштиту или било коју врсту заштите не може ускратити.

Према томе, мислим да би овде било боље да формулација гласи, да онај који је изградио објекат у заштитном појасу и може да трпи одређене последице, да неће потраживати накнаду штете у случају да се евентуална опасност од постојања штетних последица појави. То је одлична формулација. Мислим да би ту формулацију требало имплементирати у овај предлог закона и онда би имали једну врло јасну и једну врло добру дефиницију одређене законске одредбе.

Што се тиче осталих делова Закона о озакоњењу, заиста морам да похвалим Ваш труд и залагање које се односи на све оно што до сада није решено како треба, а сада ћемо успети да решимо и уз Ваш опрез. Овај закон ће ићи релативно тешко, посебно када је у питању рушење нелегалних објеката након свега онога што подразумева окончање поступка озакоњења, јер је огроман број објеката који не завређују било какву легализацију имајући у виду чиме су се све власници бавили и шта су све радили, односно злоупотребљавали. Мислим да ту морате имати подршку без обзира где ко седи у овој сали. Заиста, крајње искрено и реално.

Што се тиче одредаба Закона о планирању и изградњи, овде такође квалитативан помак подразумевају сва решења, подразумевају прецизирања у односу на претходно донети Закон о планирању и изградњи и ту апсолутно немам потребе за било каквим коментаром, због тога што је сада формулација овог закона крајње квалитетна.

Једино што сам стално до сада указивао и где се очигледно нисмо сусретали су и претходне, па и претпрошле измене Закона о планирању и изградњи, а ево и сада, у односу на један правни институт. Тај правни институт се зове земљиште за редовну употребу објекта. Земљиште за редовну употребу објекта овде је доста јасно дефинисано и каже се да је то земљиште испод објекта и земљиште око објекта али недостаје један мали део, а то је оно земљиште које је потребно за редовну употребу објекта и проблем прави површина грађевинске парцеле која касније постаје катастарска парцела.

Зашто? Код великих објеката ако локална самоуправа дефинише површину за формирање једне грађевинске парцеле, фигуративно, на три ара, а имамо објекат аутобуске станице, који у свом габариту има преко хектар, колико је онда потребно земљиште за редовну употребу тог објекта опште намене. Несумњиво много више. Да ли може тада локална самоуправа да каже –  катастарска парцела је грађевинска парцела и износи пет хектара. Не може, из разлога што не може да се подведе под одговарајући плански акт или плански документ и то је практично неспроводиво. Са друге стране имамо проблем зато што имамо Закон о основама својинско правних односа који такође познаје институт земљишта за редовну употребу објекта где нема површине, где је површина неограничена.

Замолио бих да размислите да ли треба извршити још једну интервенцију, ако нико други, барем ресорни одбор да интервенише, како би се и у овом делу Закона о планирању и изградњи, који је несумњиво квалитетан, имали мало прецизније и квалитетније решење.

О свему осталом ће говорити моје колеге. И у вези са осталим законима и у вези са Законом  о планирању и изградњи, наша подршка је ту. У сваком случају све оно што кажемо је у крајњој добронамери, да помогнемо и Вама и Влади Републике Србије, да дођемо до бољих решења у односу на сва досадашња, а ова јесу добра.

The post Треба доћи до најбољих законских решења о озакоњењу и градњи appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »