Интервју Душана Бајатовића за Новости: За пет година улажемо три милијарде евра

Радимо интерконекцију Ниш – Димитровград – Софија и магистрални гасовод од Бугарске до Мађарске, открива генерални директор „Србијагаса“

Радимо два велика пројекта гасне инфраструктуре и оба према европским енергетским правилима. Први је интерконекција Ниш – Димитровград – Софија, дугачка 109 километара, на коју би се Србија закачила на бугарски гасоводни систем. А, он има везу са Грчком и иде ка терминалу Александрополис. Где би требало да се направи ЛНГ терминал. Други је магистрални гасовод (интерконектор) граница Бугарске – граница Мађарске дужине 403 километра.

Ово у интервјуу „Новостима“ открива генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и наглашава да ће у наредних пет година у српску гасну инфраструктуру бити инвестирано готово три милијарде евра.

– За повезивање са Александрополисом још није донесена инвестициона одлука. Одатле би долазило нешто што ми зовемо америчком интересном сфером, из које би Американци испоручивали свој ЛНГ гас. Али, очекујемо да ће ускоро бити неке озбиљне приче везане за тај пројекат. Моја процена је да би за седам година одатле могао да нам стиже гас. За интерконекцију Ниш – Димитровград – Софија добијамо грант од ЕУ јер и по студији коју је урадио „Србијагас“ и неке европске институције тај правац није комерцијалан и зато се финансира европским парама и налази се на приоритетним европским листама објеката који се граде.

* Докле је одмакао тај пројекат?

– Тренутно радимо експропријацију, радимо пројектовање. Европа нам даје 49 милиона, обезбеђивање остатака новца до 85,5 милиона евра биће ствар „Србијагаса“, можда ће нам помоћи Влада Републике Србије. У питању је гасовод пречника 700 милиметара, притиска 55 бара а капацитета је приближно две милијарде кубних метара на годишњем нивоу. То је добро јер је изразито висока диверсификација.

* Други пројекат који ће гасоводом изаћи на границе Мађарске и Бугарске још чека?

– Досад су одржани билетарални разговори председника Александра Вучића и председника владе Бугарске Борка Борисова и мађарског премијера Виктора Орбана. Идеја је да се тај гасовод настави до „Турског тока“, и да практично та друга цев из „Турског тока“ дође до обале у Турској, где је већ почела градња „Газпрома“ и „Бота“ према Бугарској – то је краћа деоница од тридесетак километара. Кроз Бугарску требало би спојити и 500 километара гасовода ка Србији у пределе Зајечара који би ишао поред Баточине, Смедерева, Београда и горе према Хоргошу и ту би требало да уђе у Мађарску. Капацитет му је 13 милијарди кубних метара годишње. Воде се разговори између свих оператера. Цео пројекат би могао да буде готов 2022. године, а наша деоница већ у децембру 2019.

* Ко ће да гради тај гасовод?

– Заједничка руска компанија која је у власништву 51 одсто „Газпрома“ и 49 одсто „Србијагаса“, под називом „Гастранс“, поднела је захтев српској Агенцији за енергетику за процедуру изузећа. То је једна правна процедура којом се нама одобрава да под посебним условима изградимо тај гасовод. Ми смо добили позитивну одлуку наше Агенције за енергетику да компанија „Гастранс“ може да гради тај гасовод. Тренутно је то на увиду у Енергетској заједници у Бечу, они имају два месеца да доставе своје примедбе да би се донела и коначна одлука отприлике крајем новембра. Важно је да желимо да радимо у складу са европским правилима. За разлику од „Јужног тока“, који је грађен као међудржавни споразум, овај пројекат се ради као део унутрашњег транспортног система Републике Србије, наглашавам – по европским енергетским правилима.

* Колико би коштала та 403 километра гасовода?

– Тренутно око милијарду и 80 милиона евра. Из тог гасовода ће моћи да се снабдева и Сарајево, и Република Српска, што нам је у плану. Требало је и Хрватска, али Хрвати тренутно одбијају сарадњу. Веома је битно да у овом моменту и „Бугартрансгас“ и „Србијагас“ врло озбиљно разговарају око свега овога.

Састанци су релативно чести. Агенције за енергетику све три земље су потпуно укључене у све то. На неки начин, због Мађарске и Бугарске, укључена је и Европска комисија, а за нас је надлежна Енергетска заједница у Бечу и ми очекујемо да ће исходи свих тих процедура које се тренутно спроводе: правних дозвола, одобрења и свега бити завршене најкасније до новембра. Ако одговор буде потврдан – гасовод ће бити завршен не касније од 15. децембра 2019. године.

* Је ли експропријација за овај пројекат у току?

– Не. То је потпуно нови пројекат и не треба га везивати за „Јужни ток“. Гради се по потпуно другим правилима, по европским правилима, и представља национални интерес Републике Србије и Републике Бугарске. Зашто то кажем? Када је била криза 2009. године, ко се највише смрзавао – Бугари, а Србија је имала великих проблема јер смо, фактички, били искључили сву индустрију. Ако хоћете да то глобално додатно размотримо, Украјина ће за дужи рок бити нестабилна земља. Сигурно је, а то показује пример „Северног тока 2“, да су нове руте пожељне. Ако реално гледамо на кратак и на средњи рок, нема других количина гаса које могу да дођу из Русије. У овом моменту, колико год нас притискале колеге из Америке, гасну једначину у Европи није могуће решити без руског гаса. Немачка добија глобалну улогу са „Северним током 2“, али је интересантно то да се у овом току налазе и енглеске компаније односно британске, зовите ви то како хоћете. Ми ћемо са задовољством прихватити све понуде, и руске и америчке, и неке азијске, ко год хоће. Говорим о потенцијалним изворима гаса уколико су оне по цени и по безбедности испоруке адекватне.

* Да ли ће ускоро бити довршено проширење складишних капацитета у Банатском Двору?

– Проширење је у току. Компанија ће финансирати сама себе, а минимално проширење ће бити са 450 милиона кубних метара на 750. „Србијагас“ је спреман да закупи све количине јер нам то одговара. Максимално проширење ће бити на милијарду кубика.

* Шта ако Руси заврну потпуно славину кроз Украјину?

– Тај се сценарио неће десити на кратак рок, али представља потенцијалну опасност, дакле, то су се договорили Ангела Меркел и Владимир Путин и по мом схватању бизниса, да би се добила одговарајућа гаранција за „Северни ток 2“ дате су одговарајуће гаранције и ономе што ће се као транспортне могућности оставити кроз Украјину, уз малу ограду да се мора радити о комерцијалним условима транспорта гаса.

* Србија има одређена повлашћења што се тиче цене гаса, да ли се можда воде преговори о још повољнијим условима?

– Имамо врло честу повику како нас Руси уцењују или рекетирају, а ми можда имамо најповољнију цену гаса у региону. Ако уђете на европске сајтове па погледате нашу цену гаса за домаћинства, она је тренутно нижа од оне у Румунији, али то је последица тога што ми цене у јавном снабдевању иако је давно требало да повећамо то нисмо учинили. И ја не могу да кажем да је то политичка одлука, ми засад то држимо, али смо свесни да цене гаса расту и да ћемо у једном моменту морати да прилагодимо цену за домаћинства и за малу привреду, али то неће бити никаква екстремна поскупљења.

* Разне приче се распредају о вашем односу са Русима и дугогодишњој позицији на челу „Србијагаса“.У Русији тврде да вас цене као поузданог партнера?

– Ако је по поузданости, ја бих био вечити директор. Тачно је да сам ја проруски усмерен, не у неком политичком, него у православном смислу и тако сматрам и нашу културу и наше везе и чињеницу да ми са Русима никада нисмо имали проблема, никада нас нису бомбардовали, али кесе нису сестре. Апсолутно сам штитио српске интересе. „Банатски Двор“ није постојао, направили смо га за годину, многе инфраструктуре смо урадили, имамо стратешко партнерство са „Газпромом“. Не плаћају нам казне, имамо развојне пројекте… Да ли је неко незамењив, није нико. Десет година сам овде и конкурисао сам на претходном конкурсу. Да ли ћу бити изабран ја или неко други, то представља вољу Републике Србије.

– Годишње инвестирамо између 40 и 50 милиона евра, што уопште није мало. Према томе, ми смо у овом саставу менаџмента решили гасну кризу, обезбедили смо испоруке гаса из Немачке и Аустрије када је била потпуна обустава гаса, направили смо „Банатски Двор“, али и велике инвестиције у дистрибутивном и транспортном систему. Направљен је десетогодишњи развојни план. „Србијагас“ се припрема за отварање тржишта, радимо интерконекцију, припремамо интерконекцију са Румунијом. Планирамо сарадњу и са Републиком Српском и БиХ…

Извор и фото: Новости

The post Интервју Душана Бајатовића за Новости: За пет година улажемо три милијарде евра appeared first on Социјалистичка партија Србије.

Source: Социјалистичка партија Србије (http://www.sps.org.rs)

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »