Бриселска чекаоница – где је Западни Балкан после македонског референдума

Уколико Македонија у Собрању разреши питање имена државе, што је услов за ступање на снагу споразума са Грчком, из угла евроинтергација, добро је за цео регион. То оцењује стручна јавност, која полемише и да ли Европска унија, из неуспелог референдума треба да извуче поуку. Извесно је да Брисел, у данима који долазе, има важнија посла од Западног Балкана.

Фото: mkd.mk

Након што је на референдуму изостао жељени резултат, очи су упрте у македонски парламент – у два дана дебате нема приближавања ставова власти и опозиције о промени устава и имена те бивше југословенске републике. Упркос сумњама, не искључује се могућност да је већину могуће постићи. Нису сви у опозицији против европског пута. За исход је заинтересована и Србија.

«Уколико дође до промене имена, оно што се може очекивати је одређена врста стабилизације, односно, једно од најтежих питања на Балкану биће затворено и фокус ће бити на другим питањима. Ако не буде промењен устав и настави се ова ситуација – вероватно ћемо бити у одређеном статусу кво», рекао је Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.

А тај статус добро познају у Македонији, земљи која је рекордер у бриселској чекаоници.

Парада европских политичара у Македонији пред референдум, каква тамо раније није виђена, велика инвестиција Уније, и поруке разних формата, нису допринели да му грађани дају легитимитет.

«Евидентно је да ЕУ мора много јасније да шаље поруке грађанима не само Македоније него свих држава Западног Балкана о томе да су врата Уније широм отворена за све оне који испуне услове који се пред кандидате постављају», истиче Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.

Процес је покренут, окончаће се успешно пре или касније, верују у Европској унији, а сада имају преча посла.

«ЕУ ће ускоро почети да се занима сама собом јер следе избори за Европски парламент, избор нове Комисије и избор новог високог представника за заједничку спољну и безбедносну политику», подсећа Игор Новаковић.

Мајсторовић објашњава да, имајући у виду динамику формирања будуће Комисије, постоји опасност да неће бити функционалних институција ЕУ до касно у јесен 2019, а можда и до краја наредне године.

«У таквим околностима заиста постоји реална забринутост да ће и питања која се тичу Западног Балкана, и генерално проширења ЕУ, бити у другом плану», рекао је Мајсторовић.

У међувремену, остаје нам да спроводимо реформе, и, како кажу аналитичари, бодримо суседе да искористе историјску шансу.

РТС

Source: Информативна агенција NewsFront

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »