Дневни билтен 05.10.2018.

СРБИЈА

ДАЧИЋ И КУМУЦАКОС О ПРИЈАТЕЉСТВУ СРБИЈЕ И ГРЧКЕ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић и шеф спољнополитичког одбора највеће грчке опозиционе партије Нове демократије, Јоргос Кумуцакос, оценили су 4. октобра да су односи Србије и Грчке засновани на чврстом пријатељству и историјски потврђеној блискости и солидарности два народа. Како је саопштило Министарство спољних послова, Кумуцакос је изразио подршку Нове демократије по питању очувања суверенитета и територијалног интегритета, као и процеса европских интеграција Србије. У разговору Дачића и Кумуцакоса у Београду било је речи и о актуелним кретањима у региону.

БРНАБИЋ: ЗА ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БЛАКАНА ЧЛАНСТВО У ЕУ ПИТАЊЕ БРОЈ ЈЕДАН

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Премијерка Ана Брнабић изјавила је 4. октобра да је за све земље Западног Балкана „питање број један“ чланство у Европској унији и да се нада да ће Србија за то бити спремна 2025. године. „У интересу је Србије да постане чланица ЕУ, а ако се то и не деси 2005. Србија ће наставити реформе“, казала је Брнабић у Београду на Самиту „ЕУ – Југоисточна Европа“ у организацији лондонског „Економиста“. Како је истакла, све земље Југоисточне Европе желе да уђу у ЕУ и једина је разлика што неке желе да буду чланице НАТО-а, а неке не. „Србија не жели чланство у НАТО иако има висок ниво сарадње са тим савезом кроз Партнерство за мир“, рекла је премијерка. Она је истакла да чланство у ЕУ важно јер је то, пре свега, успешан мировни пројекат. „Желимо да делимо исте вредности и стандарде ЕУ, а то значи владавину права и транспарентну администарацију, а све то води већим инвестицијама и јефтинијим кредитима и успешној привреди. Желимо у ЕУ због приступа финансијским фондовима, због изградње инфраструктуре и зашите животне средине“, казала је Брнабић. Оценила је да су земље региона у различитим фазама приступања ЕУ, а да су Црна Гора и Србија „у првим редовима“ и да је Србија отворила 13 поглавља, а затворила два. „Морамо да радимо брже на затварању поглавља, више смо били фокусирани на отварању него на затварање поглавља“, казала је премијерка. Навела да сматра да ЕУ неће убрзавати пријем нових чланица док се не отворе преговори са Албанијом и Македонијом јер се не жели велики временски јаз између земаља у поступку интеграција. „Не треба да будемо забринути за опстанак ЕУ јер Србија има доста домаћих задатака да заврши у различитим областима“, казала је Брнабић. По њеним речима, за Србију се ништа значајно не би променило ако би ЕУ рекла да ће зауставити проширење за десет година јер би се једнаком брзином наставиле реформе које су важне за грађане и привреду. „Ако би неспремни ушли у ЕУ, то би био губитак и за Србију и за ЕУ“, истакла је премијерка. За Србију је, како је казала, важна регионална стабилност и добра економска сарадња у региону јер је, на пример, извози у БиХ већи него у САД, Русију и Кину заједно. Додала је да се нада да ће спорови око граница са БиХ и Хрватском решити билатерално и да се за то неће морати да чека улазак у ЕУ јер би био дуг процес. Брнабић је на питање да ли би размена граница Србије и „Косова“ била „отварање Пандорине кутије“ како сматрају неки европски званичници, рекла да се чуди таквом ставу. „Пандорина кутија је отворена пре десет година када је неколико људи прогласило независност Косова без иједног демократског принципа и референдума, а Влада Србије жели да је сада затвори“, казала је она. Указала је да је дијалог Београда и Приштине тежак, али да је Србија флексибилна и толерантна упкрос провокацијама и да покушава да нађе компромисно решење. Она је рекла да је ЕУ неутрална кад је реч о Косову и Метохији, а да је Србији важно решавање тог спора је не жели да следећим генерацијама преноси замрзнути конфикт. „Србија је ове године остварила посебно велики раст“, казао је аналитичар „Економиста“ Максимилијан Ламберстон и навео да је по расту лидер у региону Румунија као највећа економија са најбрже растућом привредом, а да су иза ње Србија и Хрватска које у последње две до три године бележе опоравак привреде.

МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ РАЗГОВАРАО О САРАДЊИ СА АМБАСАДОРОМ НЕМАЧКЕ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је 4. октобра у Београду са амбасадором Немачке Томасом Шибом о сарадњи полиција две земље. Како се наводи, на састанку су договорене мере које ће у бити спроведене у циљу побољшања сарадње путем обука у оквиру којих ће припадници граничне полиције Србије унапредити знања и вештине због ефикасније заштите границе. Стефановић и Шиб су истакли добру сарадњу криминалистичких полиција Србије и Немачке, као и сарадњу у области управљања границом.

МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ РАЗГОВАРАО СА СЛОВАЧКОМ АМБАСАДОРКОМ О САРАДЊИ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је 4. октобра са амбасадорком Словачке Дагмар Репчековом о унапређењу полицијске сарадње у области борбе против организованог криминала, тероризма и управљања границом. Како се наводи, Стефановић и Репчекова истакли су добру сарадњу српских и словачких полицајаца у обезбеђењу и заштити српске државне границе од почетка мигрантске кризе. Министар је истакао да добра полицијска сарадња подразумева бројне могућности за размену искустава у борби против организованог криминала, али и да она потврђује добре односе два народа.

ЕУ СА 4,5 МИЛИОНА ЕВРА ПОДРЖАВА 37 ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Европска унија ће путем развојног програма „ЕУ ПРО“ у 37 локалних самоуправа у Србији финансирати са 4,5 милиона евра реализацију пројеката локалне инфраструктуре, који за циљ имају побољшање квалитет живота грађана, саопштио је 4. октобра Програм „ЕУ ПРО“. Саопштено је да ће пројекти првенствено побољшати услове у културним и спортским установама, школама и вртићима, установама здравствене и социјалне заштите, а биће усмерени и на унапређење комуналне инфраструктуре, „која ће посебно допринети бољим условима живота припадника и припадница рањивих група“. Пројекти ће бити спроведени у Белој Паланки, Бабушници, Баточини, Чајетини, Димитровграду, Голупцу, Крагујевцу, Краљеву, Књажевцу, Љубовији, Прибоју, Пријепољу, Пожеги, Рековцу, Сурдулици, Свилајнцу, Шапцу, Ужицу, Великој Плани и Владичином Хану. У тим општинама биће реновирани или изграђени спортски и културни објекти, чиме ће локално становништво „добити адеквантне услове за бављење спортом, док ће културни садржај на локалном нивоу бити унапређен“. У Лесковцу, Мерошини, Прокупљу, Сјеници и Смедереву биће унапређени услови за боравак, учење и рад у школама и вртићима, са посебном пажњом усмереном на енергетску ефикасност и безбедност ових објеката. Комунална инфраструктура, тј. системи за водоснабдевање, канализационе мреже и јавна расвета биће унапређени у десет програмских општина и то у Алексинцу, Бољевцу, Босилеграду, Бујановцу, Дољевцу, Кучеву, Куршумлији, Рашки, Трговишту и Ваљеву, док ће уз подршку Европске уније у Жабарима бити реконструисан Центар за социјални рад, а у Жагубици Дом здравља. На јавни позив који је био отворен од 26. априла до 29. јуна 2018. године, стигло је укупно 46 предлога пројеката, а један од неопходних услова за конкурисање је било постојање грађевинске дозволе и финансијско учешће од минимум 15 процената од вредности пројекта. Тако ће 37 локалних самоуправа којима су одобрени пројекти учествовати у реализацији са 1,6 милиона евра, па се укупан буџет свих пројеката процењује на 6,1 милион евра. „ЕУ ПРО“ наводи да ће током спровођења пројеката посебна пажња ће бити усмерена на поштовање принципа доброг управљања, што ће локалним самоуправама помоћи да буду ефикасније, транспарентније у свакодневном раду уз веће учешће грађана и грађанки.

АМБАСАДОР КИФ: У ИНТЕРЕСУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ ЈЕ УЛАЗАК БАЛКАНСКИХ ЗЕМЉА У ЕУ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Британски амбасадор у Београду Денис Киф изјавио је 4. октобра да је у интересу његове земље да балканске државе заврше пут реформи и помирења и уђу у Европску унију. „Чланство у ЕУ ће те земље довести ближе заједници вредности које ми делимо“, рекао је Киф на скупу „Одрживи опоравак на Балкану – Србија у водећој улози“. Он је рекао да ће Велика Британија и после изласка из Европске уније и даље бити важна чланица НАТО-а и других важних организација попут Светске трговинске организације. „Колико год да су тешки преговори са ЕУ, ми настављамо да дајемо снажан допринос безбедности, борби против тероризма и климатских промена“, рекао је Киф. Он је оценио да је процес Брегзита тежак и да постоји пуно ствари о којима треба одлучити, а ЕУ, како је навео, очигледно није спремна да промени неке ствари да би се прилагодила новој ситуацији. „Процес је тежак јер се ту ради о идентитету, будућности, миру, и просперитету свих нас“, рекао је Киф. Он је додао да нико не жели да не буде постигнут договор Брисела и Лондона и да Велика Британија жели функционални договор, као и да ће дати све од себе да он буде постигнут. Бивши ирски премијер Џон Брутон рекао је на скупу да у британском парламенту тренутно нема већине за план премијерке Терезе Меј за будуће односе с ЕУ, али да ће можда Лондон за два месеца одлучити да се поново изађе на референдум. Он је рекао да би ЕУ, ако прихвати план Терезе Меј, створила читав низ преседана и да би ЕУ у том случају имала проблеме и са својим чланицама и с балканским земљама. Председник извршног одбора Ерсте банке Србија Славко Царић је рекао да ће многе банке и финансијске институције напустити Лондон ако не буде договора Лондона и Брисела и додао да ће то бити велики ударац за Велику Британију. Он је рекао да Велика Британија због Брегзита има трошкове у износу од два одсто БДП-а или 350 милиона фунти недељно, а да ће у наредних седам година изгубити 145 милијарди фунти.

ЕКОНОМИЈА

МАЛИ: ММФ ЗАДОВОЉАН НАПРЕТКОМ СРБИЈЕ, И 2019. ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Министар финансија Синиша Мали изјавио је 4. октобра да су са ММФ-ом усаглашени фискални резултати за 2018. годину и да се очекује суфицит буџета од 28,3 милијарди динара (0,6 одсто БДП), а и гувернерка Јоргаванка Табаковић је изјавила да је задовољна постигнутим. „Ово је трећа година да ћемо имати суфицит у буџету и рекордна година по привредном расту“, рекао је Мали новинарима у Београду. Он је за 2019. годину најавио наставак позитивних кретања и привредни раст од 3,5 одсто, уз стабилну и ниску инфлацију од 2,3 одсто. Планирани резултат за 2019. годину је да дефицит буде од око 28 милијарди динара (0,5 одсто БДП). Један од циљева идуће године биће повећање ефикасности управљања у јавним предузећима. Мали је навео да је Србија у првој половини ове године имала 4,9 одсто привредног раста, што је сврстава у најбрже растуће економије Европе. Истичући да су током читаве 2018. године фискални резултати бољи од планираних, министар финансија је рекао да је у државном буџету на крају септембра суфицит био 49,3 милијарде динара. „Јавни дуг централног нивоа власти на крају септембра је смањен на испод 56 одсто БДП. Планирано је да учешће јавног дуга у БДП-у до краја 2018. године буде близу 50 одсто, а да на почетку 2019. године буде и мање од тога. Наша интенција је да јавни дуг буде још нижи, с обзиром на то да се смањењем јавног дуга смањују и издаци за камате и отвара простор за веће инвестиције и веће плате и пензије“, казао је Мали. Стопа незапослености, како је додао,у другом кварталу ове године износила је 11,9 одсто. Синиша Мали је рекао да је у првој половини 2018. године нето-прилив страних директних инвестиција износио 1,3 милијарде евра, што је за 8,6 одсто више у односу на прву половину прошле године. Шеф Мисије ММФ-а Џејмс Руф рекао да је да програм са ММФ-ом има одређени број циљева који су договорени са властима Србије и који треба до одређеног периода да се реализују. „Када се ради ради о томе где смо сада у односу на оно што је објављено у јулу, дошло је до мањег кашњења у дефинисању параметара за реформу система плата у јавном сектору, објављивању тендера за приватизацију Петрохемије и усвајање новог закона о инпекцијском надзору“, рекао је Руф. Он је рекао да је са да Синишом Малим разговарао како ће се то питање кашњења решити у наредним месецима. Мали је на то рекао да ће до краја фебруара наредне године бити започет процес приватизације Петрохемије, а да се измене закона о инспекцијском надзору налазе у јавној расправи и да ће то бити завршено до краја новембра. „Апсолутно смо посвећени реформи плата и то је огроман пројекат, четири године се ради на томе. Оптимиста сам да ћемо га у наредних пар недеља довести до краја“, рекао је Мали. Гувернерка Јоргованка Табаковић је изјавила да је Народна банка Србије задовољна сарадњом са ММФ-ом и Владом Србије, као и оствареним резултатима. Истакла је два податка који илустрију шта конкретно значи добра координација и сарадња Владе и НБС, тј. координација менетарне и фискалне политике. „Данас у портфељу динарских хартија од вредности Србија има више од 60 одсто ХОВ (хартија од вредности) са рочношћу дужом од пет година. То значи да инвеститори верују у будућност и одржив раст Србије, и зато улажу у дугорочне хартије. Пре четири године камата на те хартије, када су први пут понуђене, износила је 14 процената, а данас износи 4,8 процената“, истакла је гувернерка и навела да је то мерљив резултат поверења оних који улажу у Србију. Табаковић је рекла да је у приватном сектору у Србији сада запослено 200.000 људи више него пре четири године. Подсетила је и да је остварена макроекономска стабилност, инфлација је ниска, постигнута је стабилност цена. Табаковић је као значајан резултат подвукла и снижавање масе проблематичних кредита, чије је учешће у укупном обиму одобрених кредита данас свега 6,5 процената.

ММФ: РАСТ БДП-А СРБИЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ ВЕЋИ ОД ПРОЈЕКТОВАНОГ, ИНДЕКСАЦИЈА ПЕНЗИЈА ОД 2020.

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Мисија Међународног монетарног фонда саопштила је 4. октобра на крају посете Београду поводом првог разматрања новог аранжмана да очекује да ће реалан раст БДП-а Србије ове године износити 4,2 процента и 3,5 процената у 2019. години, и указала да треба да буду убрзане структурне реформе. „Пуна имплементација програма структурних реформи ће се додатно позитивно одразити на потенцијал раста“, наводи се у изјави шефа мисије ММФ-а Џејмса Руфа. Истакнуто је да је укупна инфлација у Србији порасла на 2,6 процената у августу и да се очекује да ће се задржати близу средине циљаног распона од три процента током 2018. и 2019. године. „И даље се постижу добри макроекономски резултати. У 2018. години дошло је до убрзања раста захваљујући приватној потрошњи и динамичним страним директним инвестицијама и извозу. Настављено је побољшање услова на тржишту рада, уз знатан раст запослености у формалном сектору, пад незапослености и стабилан раст зарада у приватном сектору“, навео је Руф. Додао је да су прогнозе да ће у овој години општи ниво државе забележити суфицит од 0,6 процената БДП-а, уз извршење капиталне потрошње изнад очекивања. „Јавни дуг би требало да до краја године падне испод 55 процената БДП-а, док су се приноси на државне хартије од вредности стабилизовале на нивоима који су близу историјских минимума. С обзиром на позитивне фискалне резултате, Влада је укинула привремена смањења пензија из времена кризе, што ступа на снагу у новембру 2018. године, истовремено обезбеђујући да се не повећа удео укупних пензија у БДП-у“, казао је Руф. Он је потврдио да је тим ММФ-а постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2019. годину, којима се планира укупан фискални дефицит од 0,5 процента БДП–а, што би водило ка даљем смањењу јавног дуга. Тиме би се, како је навео Руф, одржала фискална дисциплина, уз отварање простора за реализацију мера којима се подстиче раст, као што су додатно повећање јавних инвестиција и умерено смањење пореског оптерећења рада. Очекује се да ће укупни трошкови плата и пензија расти у складу са номиналним БДП-ом, а како би се обезбедило да пензиони систем буде у већој мери базиран на правилима, Влада Србије ће поново, како је договорено, увести индексацију пензија од 2020. године. „Индикатори финансијског сектора настављају да се побољшавају. Проблематични кредити у банкарском сектору су наставили да падају, а ажурирана стратегија за решавање проблематичних кредита ће се фокусирати на лоше кредите у државним финансијским институцијама, укључујући Агенцију за осигурање депозита. Нови систем за инстант плаћања који планира да уведе Народна банка Србије допринеће модернизацији трансакција у економији и снижењу њихових трошкова, као и смањењу сиве економије“, наводи се у саопштењу мисије ММФ-а. Истакнуто је да је остварен даљи напредак у реализацији структурних реформи, али су потребни додатни напори да би се одржала висока стопа раста у наредним годинама. „Приватизација РТБ Бора и ПКБ-а представља важан корак у изналажењу трајних решења за државна предузећа. Власти Србије остају одлучне у намери да приватизују Комерцијалну банку и Петрохемију и разматрају опције за решавање питања МСК“, навео је Руф. По оцени мисије ММФ-а, остварен је напредак у реформи Пореске управе Србије уз подршку техничке помоћи ММФ-а и Светске банке. „Власти Србије су и даље остале одлучне у намери да спроведу реформу система плата, која ће омогућити да сектори који то највише заслужују добију повишице“, истакао је Руф и додао да Влада Србије у наредном периоду треба да се фокусира на јачање управљања јавним инвестицијама, борбу против сиве економије и јачање корпоративног управљања у ЕПС-у и другим кључним јавним предузећима. У саопштењу мисије ММФ-а је наведено да ће Извршни одбор ММФ-а разматрати њене налазе о Србији средином децембра.

СВЕТСКА БАНКА: ЕКОНОМСКИ РАСТ У СРБИЈИ ОКО ЧЕТИРИ ПРОЦЕНТА 2020. ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Светска банка је проценила да ће економски раст у Србији достићи 3,5 процената у 2018. години, а да ће за две године раст бити око четири процента, наводи се у 4. октобра објављеном извештају те међународне финансијске институције „Виши, али крхки раст“. Захваљујући бржем расту, стопа незапослености је до другог квартала 2018. године пала на 12,5 процената радно способног становништва, што је за 2,9 процентних поена мање него у првом кварталу, речено је 4. октобра на представљању извештаја Светске банке у Београду. Истакнуто је да су буџети централног и општег нивоа владе забележили суфицит у првој половини године, а очекује се да ће до краја године бити 0,6 процената БДП-а. Пројекција да ће српска привреда забележити раст од око четири процената у 2020. години зависи од динамике структурних реформи и напретка по питању приступања Европској унији, проценила је Светска банка, као и да ће, иако су у извесној мери политички догађаји засенили економске реформе, Србија до краја године завршити реформу неких од највећих државних предузећа и банака. Виши економиста Светске банке Лазар Шестовић казао је да су раст извоза и страних инвестиција у Србији основа те пројекције. „Раст извоза је најздравија развојна стратегија Србије, а долази и до опоравка домаће потрошње услед повећања зарада и пензија. Мислим да ће те две компоненте у значајној мери да побољшају економски раст наредне две године“, рекао је Шестовић новинарима после представљања извештаја Светске банке. Према његовим речима, један од највећих изазова за Србију је раст увоза, а други је раст цена енергената, пре свега нафте. „Проблем је што ми не знамо шта ће се на дужи рок дешавати с тим факторима ризика. Цена нафте је већ близу свог историјског раста, али се надамо да неће даље расти. Такође, када је реч о инфраструктурним пројектима, инвестиције су повећане у 2018. години, али је неопходно да се тај снажни инвестициони циклус настави јер јавне инвестиције директно утичу на повећање БДП-а“, казао је он. Светска банка је оценила да на економска кретања у Србији утичу регионални политички догађаји, могуће пооштравање финансијских услова за тржишта у развоју и забринутост за брзину динамике раста у Европској унији. „Стална претња од превремених избора у Србији, недавна оставка министра финансија, рад на решавању питања Косова и Метохије, отварање поглавља спорије од очекиваног, недостатак формалног ангажмана са ММФ-ом, погоршавање показатеља који се односе на управљање и владавину права у земљи, сугеришу да је раст могао бити и бржи“, наводи се у извештају. На економски раст у Србији, по речима Шестовића, позитивно утичу релативно ниске каматне стопе, као и привредни раст у читавој Југоисточној Европи што се аутоматски прелива на Србију и њену интегрисаност у европске токове производње. „Позитивно ће утицати и најављено повећање плата у јавном сектору где ради 700.000 људи. Параметри за даље повећање плата у Србији договорени су у оквиру програма са ММФ-ом и то је укључено у пројекције за буџет за 2019. годину“, казао је он и додао да када је реч о потенцијалној међународној кризи нема најаве да ће се то десити у блиској будућности и да ће имати директан утицај на кретања у Србији. Шестовић је рекао да ниво јавног дуга у Србији константно опада већ неколико година што је последица суфицита у буџету, али је укупан раст приватних инвестиција и даље низак. „Брзо растуће земље Југоисточне Европе имају приватне инвестиције од око 25 одсто БДП-а, док је у Србији око 17 одсто. Док се тај број не промени, ми нећемо моћи да очекујемо бржи раст“, казао је Шестовић и додао да Србија има просечну задуженост у односу на суседне земље.

ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ПКБ-А КОМПАНИЈИ „АЛ ДАХРА“

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Представници Министарства привреде Србије потписали су 4. октобра са компанијом „Ал Дахра“ из Ирига уговор о продаји имовине Пољопривредне корпорације Београд по цени од 105,055 милиона евра. Матична компанија купца је „Ал Дахра“ из Уједињених Арапских Емирата. Продато је 16.785 хектара земљишта ПКБ-а на Палилули, у Сурчину и Зрењанину, објекти, опрема, резервни делови, као и имовина зависних друштава – Еколаба, Института ПКБ Агроекономик и Ветеринарске станице ПКБ. На продајну цену биће додата и цена за стадо ПКБ-а према попису који ће бити урађен непосредно пре увођења купца у посед и износиће 100 одсто процењене вредности стада на дан пописа. Државни скретар у Министарству привреде Драган Стевановић, који је са Кадаимом Абдулахом ал Дарејем из „Ал Дахре“, потписао купопродајни уговор рекао је да ће цена за стадо бити нешто више од 17 милиона евра. „Почиње нови период за ПКБ и за Србију“, казао је Стевановић и додао да верује да ће купац ПКБ-а испунити уговорене обавезе. „Ал Дахра“ ће, према уговору, инвестирати 30 милиона евра у технологију, механизацију и обнову стада. Свим радницим ПКБ-а, којих је 1.706, по речима Стевановића биће понуђен посао, али су процене да је оптимално да тај комбинат у наредне три године има 1.000 радника. Онима који буду вишак, како је раније договорено са синдикатом, биће понуђене отпремнине од 450 евра по години стажа. „‘Ал Дахра’ има новац, знање и технологије које ће пренети у Србију“, казао је Кадаим Абдулах ал Дареј. На тендеру је почетна цена за понуђену имовину ПКБ-а била одређена у износу од 50 одсто процењене вредности и износила је око 104,55 евра.

„ИКЕА“ У СРБИЈИ: ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ У ПРВОЈ ГОДИНИ ПОСЛОВАЊА, НОВА ИНВЕСТИЦИЈА 50 МИЛИОНА ЕВРА

БЕОГРАД, 4. октобра 2018. (Бета) – Компанија „Икеа“ 4. октобра је саопштила да је у првој години пословања у Србији имала добре резултате јер је приход од продаје премашио 5,6 милијарди динара (47,2 милиона евра), и да планира инвестицију од око 50 милиона евра у изградњу Београдског трговачког центра. Робна кућа „Икее“ у Београду, у Бубањ Потоку, имала је 1,8 милиона посетилаца, а више од 10,4 милиона људи посетило је сајт IKEA.rs. „За младо тржиште као што је српско, ово су веома добри пословни резултати и видимо многе позитивне трендове. ‘Икеа’ је овде да би остала и врло сам срећан што данас могу да објавим да смо почели припремне радове за изградњу Београдског трговачког центра који ће бити смештен поред наше робне куће“, рекао је директор „Икеа Србија“ и генерални директор „Икее“ за Југоисточну Европу Стефан Вановербеке. Навео је да ће та инвестиција од око 50 милиона евра створити око 400 нових радних места. „Овај потез представља демонстрацију снажне посвећености компаније ‘Икеа’ тржишту Србије и нашој жељи да даље развијамо своје пословање, проширујемо комерцијалну зону Бубањ Поток и подржимо локални економски развој“, нагласио је Вановербеке. „Икеа“ у Србији има тржишни удео од 11 одсто, што је највише у региоу Југоисточне Европе. Од скоро осам милиона производа продатих у робној кући „Икеа“ у Београду, 54 одсто је био намештај, а 46 одсто додаци и декорација за дом. „Икеа“ је отворила две локације за преузимање производа, у Новом Саду и Нишу, где се може преузети било који производ који је купљен онлајн. „Икеа излог“, у центру Београда, који је служио као привремени изложбени простор од маја до августа, однедавно је постао и продајни. У компанијском саопштењу се истиче да је „Икеа“ посвећана родној равноправности, гарантујуćи свима једнаку плату и једнаке могућности. „ЕкоБаг“, удружење незапослених жена старијих од 50 година, ангажовано је да пружа услуге шивења и преправки, у оквиру подршке компаније социјалним предузетницима. „Икеа“ је опремила онколошко одељење у Клиничком центру у Нишу. Компанија је за годину дана рада у Србији рециклирала 85 одсто целокупног отпада, произвела око 10 одсто сопствене енергије и користила 30 одсто мање воде из градског система јер је прикупљала кишницу и користила воду из сопствених извора.
Source: Дневни билтени Министарства спољних послова Републике Србије

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »